Dokument koji je patrijarhu carigradskom Vartolomeju podnet kao hronika događaja uoči i tokom Sabora ujedinjenja pravoslavnih crkava u Ukrajini dospeo je u posed Američkog saveza pravoslavnih novinara. U njemu se iznose detalji o pritiscima, pregovorima i događajima koji su pratili formiranje Pravoslavne crkve Ukrajine.
Američki savez pravoslavnih novinara utvrdio je da je autor dokumenta mitropolit ankirski Grigorije. On je u vreme Sabora, održanog u decembru 2018. godine, bio đakon Patrijaršijskog dvora na Fanaru, ali će u ovom tekstu biti navođen po sadašnjoj tituli.
Metapodaci dokumenta pokazuju da je Grigorije na njemu radio od 28. decembra 2018. do 8. januara 2019. godine. U trenutku objavljivanja teksta mitropolit Grigorije nije odgovorio na zahtev Američkog saveza pravoslavnih novinara za komentar.
Hronika ima više od 20 strana i donosi detalje koji dodatno osvetljavaju ranije navode o snažnom političkom pritisku na Carigradsku patrijaršiju tokom procesa stvaranja Pravoslavne crkve Ukrajine. Prema dokumentu, pritisci su dolazili od ukrajinskih političkih vlasti, dok su se predstavnici Carigrada istovremeno suočavali sa zahtevima i neslaganjima unutar dve raskolničke grupe čije je sveštenstvo učestvovalo u procesu, Ukrajinske pravoslavne crkve – Kijevske patrijaršije i Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve.
Na Saboru je za poglavara Pravoslavne crkve Ukrajine izabran mitropolit Epifanije, svetovnog imena Sergej Dumenko. Izveštaj mitropolita Grigorija posebno opisuje ulogu tadašnjeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka i čelnika ukrajinske Službe bezbednosti. Prema njegovim navodima, carigradska delegacija bila je pod neprekidnim nadzorom, dok su pregovori trajali satima. U jednom trenutku policija je članovima delegacije oduzela pasoše i odvela ih u Predsedničku palatu.
Grigorije u dokumentu istovremeno naglašava svoju odanost patrijarhu Vartolomeju i Carigradskoj patrijaršiji, predstavljajući svoje postupke kao nastojanje da zaštiti „prava Majke Crkve“ u trenucima kada su se, prema njegovom svedočenju, pojedini učesnici kolebali.
Prisustvo Porošenka
Mitropolit Grigorije na početku izveštaja navodi da je, po nalogu carigradskog patrijarha, otputovao u Kijev kako bi pomogao mitropolitu Emanuelu Francuskom u sekretarskim poslovima vezanim za Sabor.
U Kijev je stigao 10. decembra 2018. godine i prisustvovao uvodnim sastancima. Jednom od njih prisustvovao je i Porošenko, koji je Emanuela i Grigorija uveravao da „punom brzinom idu pravo ka Saboru“. Nakon toga Emanuel je Porošenku predao nacrt Statuta buduće Pravoslavne crkve Ukrajine, kako bi ga predsednik „prosledio svim stranama na zasebno proučavanje“.
Grigorije navodi da su 12. decembra od 9 do 19 časova radili na istom Statutu Pravoslavne crkve Ukrajine zajedno sa „predstavnicima svih frakcija“. Među učesnicima je bio i Rostislav Pavlenko, koji je nedugo pre toga sa mesta zamenika šefa Administracije predsednika Ukrajine prešao na funkciju direktora Nacionalnog instituta za strateške studije.
Porošenko mu je 22. januara 2019. godine dodelio Orden slobode zbog njegove uloge u obezbeđivanju Tomosa o autokefalnosti Pravoslavne crkve Ukrajine. U radu 12. decembra učestvovao je i Andrij Juraš, kojeg mitropolit Grigorije opisuje kao „zvaničnika zaduženog za verska pitanja“.
Juraš je od 2021. godine ambasador Ukrajine pri Svetoj stolici. Grigorije navodi da je delegacija, tokom razgovora sa pomenutim političkim zvaničnicima i verskim predstavnicima svih crkvenih grupa uključenih u proces, „upotrebila sva sredstva u odbranu vekovnih privilegija Svete Velike Crkve Hristove“ kako bi se došlo do konačnog teksta Sabora ujedinjenja.
Na jednom od narednih sastanaka, kojem su prisustvovali Pavlenko, Juraš i mitropolit Evstatije iz Ukrajinske pravoslavne crkve – Kijevske patrijaršije, predstavnici Carigrada čuli su zahtev da Filaret Denisenko bude predsednik Svetog sinoda i egzarh za celu Ukrajinu, sa svim pravima poglavara. To bi podrazumevalo sazivanje sabora, izbor episkopa, njihovo raščinjenje i druga ovlašćenja.
Mitropolit Emanuel je na to odgovorio da takvo rešenje nije moguće „jer bi predstavljalo presedan kakav ne postoji u ekleziologiji Pravoslavne crkve i učinilo bi nas predmetom podsmeha širom pravoslavlja“.
Država formirala Crkvu
Jerarh Ukrajinske pravoslavne crkve – Kijevske patrijaršije zapretio je da bez takvog uveravanja Sabor neće biti održan. Državni zvaničnici stali su na njegovu stranu. Grigorije navodi da su oni do tog trenutka bili saglasni da će ubediti ostarelog Filareta da odustane od borbe za vlast. Mitropolit Grigorije potom prenosi reči mitropolita Emanuela: „Hajde da zaključimo Sabor, a posle njega radite kako znate.“
Delegacija se potom, kako navodi Grigorije, vratila u gostinsku kuću vidno obeshrabrena. Tamo su dočekali mitropolita amfilohijskog Amfilohija, koji ih je ohrabrio da ne popuste pred Filaretovim zahtevima. Mitropolit Emanuel je telefonom razgovarao sa patrijarhom carigradskim Vartolomejem, koji mu je naložio da o situaciji obavesti Porošenka, tada u Briselu.
U noći 13. decembra Porošenko je pozvao mitropolita Emanuela u Predsedničku palatu kako bi razgovarali o Filaretovom insistiranju na tom zahtevu. Sastanak je trajao do oko dva časa ujutru. Emanuel se potom vratio bez mnogo optimizma i rekao: „Nažalost, nećemo uspeti… Kada sam ušao u kancelariju, pored predsednika sam zatekao Njegovo Visokopreosveštenstvo Filareta i šefa službi bezbednosti. Tokom razgovora, starac Filaret bio je neumoljiv i nepopustljiv i nije hteo ni da čuje za bilo kakvo ublažavanje svojih zahteva. Imao je i prećutnu podršku predsednika. Nismo ništa postigli.“
Delegacija je potom odlučila da više ne razgovara međusobno naglas, već da sve poruke razmenjuje u potpunoj tišini, pišući ih na papiru zbog „stalnog nadzora nad svime što se dešavalo u zgradi“.
Dogovorili su se da carigradskom patrijarhu predlože da napuste Ukrajinu, jer su smatrali da u suprotnom Porošenko, Filaret i ostali neće shvatiti koliko je neslaganje ozbiljno.
Kada je Pavlenko saznao da nameravaju da odu, „u panici“ je obavestio Porošenka. Mitropolit Emanuel je potom zamoljen da se zaustavi u Predsedničkoj palati, a nekoliko sati kasnije policija je stigla po ostale članove delegacije i odvela ih u Predsedničku palatu.
U Porošenkovoj kancelariji nalazili su se šef ukrajinskih službi bezbednosti i vidno potreseni mitropolit Emanuel. On je svojim saradnicima saopštio da im je zabranjeno da napuste zemlju.
Prema navodima iz izveštaja, potom je usledio napet telefonski razgovor Porošenka i patrijarha Vartolomeja. Porošenko je tom prilikom pristao da ubedi Filareta da odmah potpiše dokument kojim bi odustao od zahteva za posebna ovlašćenja.
Porošenkov pritisak na patrijarha Filareta
Manje od sat vremena kasnije, Porošenko se vratio sa Filaretovim potpisom. Međutim, pritisak se time nije završio. Nakon što su izašli iz Predsedničke palate, mitropolit Emanuel predložio je da odu u restoran i tamo razgovaraju o narednim koracima.
„Vredno je pomenuti da je tokom čitavog ‘obroka’ oko nas kružilo više od deset tajnih agenata, koji se gotovo uopšte nisu trudili da sakriju svoju pripadnost tajnim službama“, piše mitropolit Grigorije.
Sutradan, 15. decembra, na sam dan Sabora, Filaret je odbio da potpiše dokumenta bez kojih Sabor nije mogao da počne. Nekoliko političkih ličnosti otišlo je da razgovara sa njim: bivši predsednik Viktor Juščenko, predsednik parlamenta i ponovo Porošenko.Posle izvesnog protivljenja, Filaret je na kraju pristao.
Uprkos nastojanjima carigradske delegacije, Porošenkova uloga u organizovanju Sabora, a u pojedinim trenucima i u njegovom vođenju, jasno se vidi iz ovog izveštaja. Čekao je delegaciju ispred crkve Svete Sofije, ušao sa njom u crkvu, a zatim uzeo reč pošto je mitropolit Emanuel otvorio Sabor. Porošenko je bio pozvan da prihvati kandidaturu za poglavara, ali ju je odbio. Tokom Sabora viđen je kako „uspostavlja red“, a nakon njegovog završetka predstavio je novog „mitropolita kijevskog“.
Mitropolit Grigorije taj događaj opisuje ovako: „Mitropolit Filaret je uzeo reč i rekao: ‘Da li je moguće da nam je uskraćeno pravo izbora? Svi ovde imaju ime i titulu. Ja ih nemam. Zašto? Osim toga, mi smo kao frakcija izabrali svog kandidata. Hajde da glasamo javno.’ Njegovo istupanje nakratko je unelo pometnju. Jedan čovek u vojnoj uniformi prišao je predsedniku i zahtevao da Filaret bude kandidat, ali je predsednik ponovo uspostavio red.“
Govoreći o završetku Sabora, mitropolit Grigorije dalje navodi: „Dok su se zvona radosno oglašavala širom Kijeva, svi su izašli na trg. Tamo je Njegova Ekselencija predsednik, uz ovacije, predstavio poglavara pred hiljadama vernika koji su od jutra strpljivo čekali na hladnoći da saznaju rezultate.“
Kasnije tog dana predsednik parlamenta odlikovao je carigradske egzarhe. Delegacija je napustila Ukrajinu 16. decembra 2018. godine. Pitanja o Porošenkovoj ulozi u radu Sabora pojavila su se nakon što su fotografije sa Sabora pokazale da je sedeo na drugom mestu po rangu, desno od mitropolita Emanuela.
Ovaj dokument sada pokazuje kako je ta njegova uloga zapravo izgledala. Mitropolit Grigorije usput beleži i detalje sa sastanka delegacije sa Jönetom Džanom Tezelom, ambasadorom Turske u Ukrajini. Ambasador je tada pitao članove delegacije da li Porošenkovo prisustvo umanjuje prava Carigradske patrijaršije, imajući u vidu načelo „nesmetanog obavljanja verskih dužnosti bez mešanja države“.
„Odgovorili smo da prisustvo predsednika nije predstavljalo osnov za umanjenje prava Trona, jer se njegovo prisustvo smatralo ujedinjujućim za različite struje koje su postojale unutar crkvenog tela“, piše mitropolit Grigorije.
Ipak, Porošenko je u govoru kojim je mitropolita Epifanija predstavio kao novoizabranog poglavara Pravoslavne crkve Ukrajine događaj opisao kao istovremeno duhovni i politički.
„Konačno smo dobili duhovnu nezavisnost, koja se može uporediti sa sticanjem političke nezavisnosti“, rekao je Porošenko. Tom prilikom otkrio je da je njegov prethodnik Viktor Juščenko bio taj koji je započeo razgovore sa Carigradom.
Novinar Konstantin Skorkin ovako je opisao taj događaj u svom izveštaju: „Bez obzira na to koliko može da se poziva na istorijsku pravdu, Crkva je opterećena time što je povezana sa predizbornom kampanjom predsednika Petra Porošenka… Na istorijskom saboru Porošenko je imao počasno mesto i održao upečatljive govore o raskidu sa Moskvom, dok pritom, kako je ukazao pravoslavni publicista Sergej Čapnin, nije pomenuo Isusa. Porošenko je bio čovek u središtu pažnje. Površni posmatrač mogao je da pomisli da upravo njega biraju za poglavara crkve.“
„Nova crkva je zato od prvog dana svog postojanja potpuno politički zavisna od predsednika Ukrajine“, napisao je Čapnin u svom tekstu.
Napomene o dokumentu
Zvanični naslov dokumenta koji je dostavljen carigradskom patrijarhu Vartolomeju glasi: „Hronika nedelje Sabora sveštenstva i vernog naroda u Kijevu za izbor prvog poglavara autokefalne Crkve Ukrajine, koju je Majka Crkva kenotički ustanovila“.
Ovi događaji usledili su nakon što su patrijarh carigradski Vartolomej i predsednik Ukrajine Petro Porošenko 3. novembra 2018. godine potpisali sporazum „O saradnji i međusobnom delovanju između Ukrajine i Carigradske patrijaršije“.
Hronika nije u celosti napisana katharevousom, tradicionalnim formalnim oblikom grčkog jezika, ali veliki deo dokumenta prati strukturu, stil i formalan ton karakterističan za grčko crkveno obraćanje upućeno patrijarhu.
U dokumentu su navedeni jerarsi carigradske delegacije koja je poslata u Kijev da sprovede Sabor: mitropolit Emanuel Francuski, danas halkidonski, mitropolit adrianopoljski Amfilohije, arhiepiskop Danilo Ukrajinske pravoslavne crkve u SAD i mitropolit Ilarion Edmontonski.
Danilu je država Ukrajina 5. januara 2019. godine dodelila Orden kneza Jaroslava Mudrog petog stepena za njegov rad na Saboru. Mitropolit Emanuel bio je na čelu delegacije i trebalo je da predsedava Saborom. Moguće je da su u događajima učestvovali i drugi episkopi i sveštenici, ali Carigradska patrijaršija nikada nije objavila zvaničan spisak učesnika.
Na snimku liturgije održane u Kijevu 13. decembra 2018. godine vidi se tadašnji đakon Grigorije kako služi sa mitropolitom Emanuelom i drugima. Autor dokumenta tako je bio neposredno uključen u događaje o kojima je kasnije izvestio patrijarha Vartolomeja. Istu liturgiju Grigorije u svom dokumentu više puta detaljno pominje.
BONUS VIDEO
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Ruski mediji tvrde da Milatovićev susret sa patrijarhom carigradskim Vartolomejom nije bio samo protokolaran već da ima za cilj vršenje pritiska na Srpsku pravoslavnu crkvu i moguću legitimaciju raskolničkih struktura u Crnoj Gori,
Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Mitropolit Antonije Volokolamski javno iznosi tvrdnje o spoljnim uticajima, ličnim motivima i pretenzijama na vrhovnu moć, upozoravajući da su te odluke izazvale dubok raskol i dovele pravoslavni poredak na ivicu ozbiljne krize.
POGLEDAJTE JOŠ:
BACALI SU JE U PEĆ, ROV I NA KRAJU PRED DIVLJE ZVERI: Danas slavimo Svetu velikomučenicu Jefimiju
SREĆAN KRAJ POTRAGE! Nikola iz Priboja koji je krenuo vozom u Bar, pronađen – OGLASILI SE I NJEGOVI PRIJATELJI!
PREUSMERAVAJU SE LETOVI ER SRBIJE! Stiglo važno obaveštenje za putnike!