KAKO RASTERATI DEMONE IZ SVOG OKRUŽENJA? Starac Tadej kaže da boljeg, a jednostavnije sredstva od ovoga nema!

U pravoslavnom učenju, duhovi zla predstavljaju pale anđele, odnosno demone koji su se svojom pobunom protiv Boga odvojili od njega i postali protivnici čoveka i njegovog spasenja.

Crkva uči da njihovo delovanje nije usmereno samo na spoljašnja iskušenja, već pre svega na čovekove misli, osećanja i slabosti, kroz koje pokušavaju da ga udalje od Boga.

Duhovi zla nastoje da čoveka navedu na greh tako što u njegov um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe. Čovek koji takvim mislima počne da veruje može postepeno izgubiti unutrašnji mir, udaljiti se od molitve i prestati da traži pomoć od Boga.

U težim slučajevima, dugotrajno prepuštanje grehu može čoveka odvesti u duboku duhovnu pometnju i udaljavanje od crkvenog života.

Pravoslavlje, međutim, ne uči da čovek treba da živi u strahu od demonskog delovanja. Naprotiv, vernik se poziva na budnost, molitvu i poverenje u Boga. Duhovi zla nemaju vlast nad čovekom koji se slobodno okreće Gospodu, već iskušenja predstavljaju poziv na još čvršću veru i oslanjanje na Božiju pomoć.

Zato Crkva posebno upozorava na značaj molitve, ispovesti, pričešća i života u zajednici sa Bogom. Kada čovek prepozna misli koje ga vode ka grehu, ne treba da ih prihvati kao svoje, već da im se suprotstavi molitvom i da se obrati Gospodu.

U tom duhovnom podvigu važnu ulogu ima i smirenje, jer čovek ne pokušava da se sopstvenom snagom izbori sa svakim iskušenjem, već svoju nemoć poverava Bogu.

O duhovnoj borbi i snazi obraćanja Gospodu govorio je i starac Tadej, ukazujući da iskrena molitva menja čovekovo unutrašnje stanje i da se zlo ne pobeđuje strahom, već okretanjem Bogu:

„Ako se obratimo Gospodu srcem, duhovi zla odmah nestaju“.

BONUS VIDEO

Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.

Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.

Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.

Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.