CENA NAFTE PONOVO RASTE: Rat pojačava strah od inflacije i novih poskupljenja

Prinosi na državne obveznice dostigli su u petak najviše nivoe u više godina, dok su akcije na azijskim berzama oslabile, pošto su nagli rast cena nafte pojačali rizike od inflacije, zbog čega investitori širom sveta sve više računaju na dodatno pooštravanje monetarne politike centralnih banaka.

Cena sirove nafte Brent u petak je dostigla četvoromesečni maksimum od 109,97 dolara po barelu, nakon što je tokom noći skočila šest odsto, ali je ubrzo usledio pritisak prodaje, pa je cena poslednje beležila pad od 0,6 odsto, na 107 dolara. Ipak, na nedeljnom nivou cena je i dalje na putu da zabeleži rast od 11 odsto.

Tokovi nafte kroz Ormuski moreuz i dalje su bili ograničeni dok su SAD i Iran razmenjivali napade, dok su Huti, koji su bliski Iranu, preuzeli kontrolu nad jemenskom lukom Mokha, ugrožavajući izvoz saudijske nafte kroz Crveno more.

– Pomorski saobraćaj kroz moreuz Bab el Mandeb ozbiljno je ugrožen napredovanjem Huta – rekla je Helima Kroft, šefica globalne strategije za robna tržišta u kompaniji RBC Capital Markets, procenjujući da bi cena nafte Brent kasnije ove godine mogla da dostigne 121,99 dolara po barelu zbog obnove otvorenog rata između Saudijske Arabije i Huta, prenosi Rojters.

PROČITAJTE JOŠ: CENA NAFTE PREMAŠILA GRANICU OD 100 DOLARA!

To je bio poziv na buđenje za tržišta, koja konačno počinju da uračunavaju rizik od dugotrajnog rata. Izjave predsednika Donalda Trampa da bi rat mogao da potraje i nakon novembarskih izbora za Kongres dodatno su uticale na situaciju, dok su prinosi na obveznice širom sveta naglo porasli zbog pojačanih strahovanja od inflacije.

Prinos na referentne 10-godišnje američke državne obveznice u petak je porastao za čak tri bazna poena, na 4,9790 odsto, što je najviši nivo u poslednje tri godine i tik ispod pažljivo praćenog nivoa od pet odsto.

To povećava troškove finansiranja američkog državnog duga, koji iznosi oko 40 biliona dolara. Prinos na 30-godišnje obveznice dostigao je novi maksimum u poslednjih 19 godina od 5,3836 odsto, što je povećalo kamatne stope na stambene kredite u SAD i dodatno otežalo situaciju na tržištu nekretnina.

Prinos na dvogodišnje obveznice takođe je dostigao novi maksimum u poslednjih 14 meseci od 4,5961 odsto, nakon što je tokom noći skočio za 12 baznih poena, jer tržišta sve više računaju na mogućnost da će Američke Federalne rezerve (Fed) ovog meseca morati da povećaju kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju. Tržišta trenutno toj mogućnosti daju oko 70 odsto verovatnoće.

Pad na američkom tržištu obveznica delimično je posledica programa otkupa državnih obveznica Ministarstva finansija SAD, čija je vrednost bila manja od očekivanih šest milijardi dolara.

Azijske obveznice nastavile su globalni pad, pa su prinosi na trogodišnje australijske državne obveznice porasli za 14 baznih poena, na najviši nivo u poslednjih 15 godina od 5,01 odsto.

Prinos na 10-godišnje japanske državne obveznice porastao je za osam baznih poena, na 2,98 odsto, nakon što su podaci pokazali da je veleprodajna inflacija u Japanu i dalje povišena, što dodatno podupire očekivanja da bi japanska centralna banka uskoro mogla da poveća kamatne stope.

PROČITAJTE JOŠ: SVET STRAHUJE OD NOVOG ENERGETSKOG ŠOKA! Eskalacija sukoba SAD i Irana PODIGLA CENU nafte na PETOMESEČNI MAKSIMUM!

Nagao rast cena nafte povećao je značaj američkih podataka o potrošačkim cenama za avgust, koji će biti objavljeni kasnije tokom dana i koji bi mogli da budu presudni za odluku o povećanju kamatnih stopa Feda naredne nedelje.

Prognoze ukazuju na mesečni rast osnovnog indeksa potrošačkih cena (CPI) od 0,2 odsto, mada su rizici usmereni ka višoj stopi, s obzirom na to da su podaci o proizvođačkim cenama (PPI), objavljeni prethodne noći, pokazali da pritisci na cene i dalje opstaju.

BONUS VIDEO: