AKO OVO NE REŠIMO U MLADOSTI, SAČEKAĆE NAS BRODOLOM U STAROSTI: Sveti Jovan Zlatoust upozorava na greške koje nas mogu skupo koštati, ako ih ne ispravimo na vreme

Najveće životne slabosti često ne postanu vidljive onda kada nastanu. Ono što se u detinjstvu ne nauči, u mladosti može prerasti u strast, a u zrelom dobu u naviku od koje se teško oslobađamo. Zato Sveti Jovan Zlatoust život poredi sa ogromnim okeanom, a različite životne periode sa morima koja imaju svoje bure, vetrove i opasne struje. Njegova pouka postavlja važno pitanje: kako kroz različita životna doba sačuvati dušu od brodoloma?

Za ovog velikog propovednika Crkve svako životno doba donosi posebna iskušenja, ali i priliku da se čovek nauči vrlini i samodisciplini. Detinjstvo traži vaspitanje, mladost uzdržanje, a zrele godine borbu sa vezanošću za materijalna dobra i zavišću. Ono što se u jednom dobu ne savlada, u drugom može postati još teže za ispravljanje.

Upravo tu sliku Sveti Jovan Zlatoust razvija u jednoj od svojih pouka:

– Sadašnji život je kao ogroman okean. Prvim morem tog okeana možemo nazvati detinji uzrast, koji je podložan mnogim burama zbog nerazumnosti, lakomislenosti i nepostojanosti. Zato deci određujemo vaspitače i učitelje i roditeljskom brigom ispravljamo nedostatke prirode, kao što se na moru ti nedostaci nadomeštaju veštinom kormilarovom.

Posle toga dolazi more mladosti, gde duvaju silni vetrovi, jer se tada u čoveku budi pohota. Mladi u tom uzrastu naročito odbijaju da ih neko drugi ispravlja, ne samo zato što ih šibaju siloviti talasi pohote, nego i zato što njihove rđave postupke više niko ne obliči, jer tada već nisu pod nadzorom učitelja i vaspitača.

Potom nastupa uzrast odraslosti, kada čovek treba da se oženi, da uđe u brak, da rađa decu, upravlja domom i nosi se sa mnogim životnim brigama. Tada čoveka naročito iskušavaju strasna vezanost za materijalna dobra i zavist.

Ako u svakom uzrastu budemo doživljavali duhovni brodolom, kako da preplovimo okean sadašnjeg života i izbegnemo buduću kaznu? Ako se u detinjem uzrastu ne naučimo razumnosti, u mladosti nećemo biti u stanju da živimo uzdržljivo, a kada postanemo odrasli ljudi, nećemo moći da pobedimo srebroljublje i zavist. A kada ostarimo, sa dušama krajnje raslabljenim svim tim grehovnim ranama, u gornje pristanište ući ćemo bez duhovnog dobra u sebi, a obremenjeni mnoštvom duhovnog đubreta. Đavo će nam se tada podsmevati, a mi ćemo plakati, jer smo sami sebi zaslužili nepodnošljive muke – govorio je Sveti Jovan Zlatoust.

Slika koju rečima oslikava Zlatoust, snažna je upravo zato što ne ostavlja prostor za odlaganje. Ono što se danas ne ispravlja može sutra postati navika, a navika vremenom može toliko ovladati čovekom da mu je potrebna velika borba da je se oslobodi.

Svako životno doba nosi svoje iskušenje, ali i svoju priliku za ispravku. Pitanje je samo da li ćemo tu priliku prepoznati dok još imamo vremena.

Čitanje Jevanđelja za četvrtak 15. sedmice po duhovima

Foto: SPC

 

Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 208 (3,23-29; 4,1-5)

A pre dolaska vere bismo pod zakonom čuvani i zatvoreni za veru koja se imala otkriti. 24. Tako nam zakon postade vaspitač za Hrista, da bi se verom opravdali; 25. a kada dođe vera, više nismo pod vaspitačem. 26. Jer ste svi sinovi Božiji verom u Hrista Isusa. 27. Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. 28. Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovek) u Hristu Isusu.

29. A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo i naslednici po obećanju. 1. Ali kažem, za vreme dok je naslednik dete ništa se ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar svega. 2. Nego je pod starateljima i upraviteljima do roka koji je otac odredio. 3. Tako i mi, kada bejasmo deca, bejasmo porobljeni stihijama sveta; 4. A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svoga, koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom, 5. da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje.

Jevanđelje po Marku, začalo 25 (6,30-44)

30. I sabraše se apostoli kod Isusa, i javiše mu sve, i što učiniše i šta ljude naučiše. 31. I reče im: „Pođite vi sami na usamljeno mesto, i otpočinite malo.“ Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu vremena ni da jedu. 32. I otidoše lađom u pusto mesto sami. 33. I videše ih ljudi da odlaze, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova hitahu onamo, i pretekoše ih i skupiše se oko njega. 34. I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali mu se na njih, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo. 35. I kad bi već kasno, pristupiše k njemu učenici njegovi govoreći: „Pusto je mesto, a već je dočkan; 36. otpusti ih neka idu u okolna sela i naselja da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.“

37. A on odgovarajući reče im: „Podajte im vi da jedu.“ I rekoše mu: „Da idemo da kupimo hleba za dvesta dinara i da im damo da jedu?“ 38. A on im reče: „Koliko hlebova imate? Idite vidite.“ I doznavši rekoše: „Pet hlebova i dve ribe.“ 39. I zapovedi im da ih posade sve po grupama po zelenoj travi. 40. I posadiše se red za redom po sto i po pedeset. 41. I uzevši onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima da stave pred njih; i one dve ribe razdeli svima. 42. I jedoše svi, i nasitiše se. 43. I nakupiše komada dvanaest punih kotarica, i od riba. 44. A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.

BONUS VIDEO

Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.

Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.

Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.

Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.