Mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije sutra će se, u razmaku od svega nekoliko časova, dva puta naći pred crnogorskim državnim organima. Najpre će biti saslušan u Osnovnom sudu u Beranama u predmetu koji se vodi protiv Vujadina Dobrašinovića zbog postavljanja spomenika Pavlu Đurišiću u Gornjem Zaostru, a potom će morati da ode u Centar bezbednosti Berane, gde će, po nalogu tužilaštva, dati iskaz povodom pomena generalu Ratku Mladiću i besede koju je izgovorio u Manastiru Piva.
Prema informacijama kojima raspolažemo, saslušanje u Osnovnom sudu zakazano je za 4. septembar, nakon čega će se mitropolit uputiti u Centar bezbednosti Berane. Tamo će policijski službenici, postupajući po nalogu tužilaštva, uzeti njegov iskaz povodom pomena generalu Mladiću, služenog 28. avgusta, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u manastiru Piva.
Tako će mitropolit Srpske pravoslavne crkve u jednom danu biti pred sudom i policijom zbog dva događaja koja se neposredno tiču pitanja istorijskog sećanja i odnosa prema ličnostima iz novije srpske istorije.
Od spomenika Pavlu Đurišiću do sudnice
Prvi slučaj odnosi se na spomenik Pavlu Đurišiću, koji je bio postavljen na privatnom imanju Vujadina Dobrašinovića u Gornjem Zaostru kod Berana.
Postavljanje spomenika izazvalo je reakcije crnogorskih državnih institucija, nakon čega je spomenik uklonjen, a protiv Dobrašinovića pokrenut postupak. Mitropolit Metodije u prethodnom periodu javno je govorio o ovom slučaju i o odnosu prema istorijskom pamćenju srpskog naroda u Crnoj Gori.
Sada će se i sam, u okviru tog slučaja, naći pred državnim organima, i to u svojstvu lica koje treba da bude saslušano u sudskom postupku. Međutim, njegovo pojavljivanje pred institucijama države tu se neće završiti.
Iz suda pravo u policiju zbog pomena generalu Mladiću
Neposredno nakon saslušanja u Osnovnom sudu, mitropolit Metodije treba da se javi u Centar bezbednosti Berane zbog događaja koji se odigrao 28. avgusta u Manastiru Piva.
Posle Svete arhijerejske liturgije služen je pomen nedavno preminulom generalu Ratku Mladiću, komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Mitropolit je tom prilikom u besedi govorio o Mladiću i njegovom mestu u srpskom istorijskom pamćenju.
Upravo zbog te besede i pomena koji je služen nakon liturgije, nekoliko nevladinih organizacija podnelo je krivične prijave protiv mitropolita Metodija, navodeći sumnju da njegove izjave mogu imati elemente krivičnih dela koja se odnose na izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, kao i na javno odobravanje, negiranje ili značajno umanjivanje težine genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina. Sada će zbog tih prijava mitropolit biti saslušan u policiji.
Kada pomen postane predmet policijskog saslušanja
Upravo ovaj deo slučaja otvara pitanje koje je šire od samog postupka protiv jednog crkvenog velikodostojnika.
Podnošenje krivičnih prijava od strane udruženja građana zbog crkvenog pomena preminulom čoveku samo po sebi deluje sablasno. Još je neobičnija činjenica da su nadležni organi odlučili da takve prijave prihvate kao dovoljan osnov da se jedan pravoslavni arhijerej saslušava zbog pomena koji je služio.
Jer mitropolit Metodije nije samo monah. On je i sveštenoslužitelj, a sama priroda njegove službe podrazumeva da služi Svete liturgije, krštava, venčava, služi opela i parastose i vrši pomene za upokojene. Pomen nije politički skup niti javna manifestacija. On pripada bogoslužbenom životu Crkve.
Naravno, nijedan sveštenoslužitelj, pa ni arhijerej, nije izvan zakona i niko ne može imati imunitet od eventualne krivične odgovornosti samo zato što nosi crkveni čin. Državni organi imaju pravo i obavezu da ispitaju svaku prijavu kada smatraju da za to postoje zakonski uslovi.
Ali upravo zato treba postaviti pitanje granice: da li se u ovom slučaju ispituje konkretno krivično delo ili se pred državne organe dovodi crkveni velikodostojnik zato što je obavio ono što pripada njegovoj svešteničkoj službi?
Crkva služi pomen, država ne određuje kome se moli
Za pravoslavnu Crkvu, pomen upokojenom nije isto što i javno veličanje nečije političke ili vojne biografije. Crkva se u molitvi obraća Bogu za pokoj duše čoveka koji je preminuo.
To, naravno, ne znači da svaka beseda izgovorena uz pomen automatski izmiče javnoj i pravnoj oceni. Ali bi bilo krajnje problematično ako bi samo služenje pomena postalo dovoljan razlog da sveštenik bude pozivan na policijsko saslušanje.
Još je problematičnije ako bi se time otvorila praksa prema kojoj različita udruženja građana mogu da prijavljuju sveštenoslužitelje zbog toga kome su služili pomen, za koga su se molili ili koje su istorijske ličnosti pomenuli u svojim besedama, a da državni organi takve prijave prihvataju kao osnov za institucionalno postupanje.
U tom slučaju više ne govorimo samo o jednom postupku. Govorimo o pitanju slobode verskog obreda, autonomije Crkve u njenom bogoslužbenom životu i granicama državnog zadiranja u ono što pripada njenoj unutrašnjoj misiji.
Između zakona i slobode vere
Crna Gora ima pravo da primenjuje svoje zakone, kao što i svaki građanin ima pravo da podnese prijavu ukoliko smatra da je počinjeno krivično delo. Međutim, ozbiljna država mora da bude oprezna kada se krivičnopravni mehanizmi pokreću povodom verskog obreda i reči jednog arhijereja.
Posebno zato što se u slučaju mitropolita Metodija ne radi o anonimnom pojedincu koji je izneo neku usputnu tvrdnju, već o sveštenoslužitelju Srpske pravoslavne crkve koji je u okviru svog bogosluženja služio pomen i potom izgovorio besedu.
Saslušanje zbog sadržaja besede može biti predmet pravne procene samo ako postoje jasni i konkretni elementi zakonom propisanog krivičnog dela. Ali samo služenje pomena ne bi smelo da bude tretirano kao sumnjiva ili protivpravna radnja.
Zato će sutrašnji dan u Beranama biti više od još jednog postupanja državnih organa. Biće to i svojevrsni test za crnogorske institucije: da li će razlikovati ono što predstavlja konkretno krivično delo od onoga što pripada slobodi vere, bogosluženju i pravu Crkve da se moli za upokojene.
Jer ako sveštenoslužitelj zbog pomena mora da ide u policiju da objašnjava zašto je bogoslužion, onda se prirodno postavlja pitanje koliko je još koraka potrebno da se od državnih organa počne tražiti odgovor na pitanje kome je dozvoljeno da se sveštenik moli.
BONUS VIDEO
Odluka suda o oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću izazvala je talas reakcija i otvorila pitanje odnosa države i Crkve u Crnoj Gori – dok policija pojačava prisustvo, narod i episkopat upozoravaju da je ovo mnogo više od pravnog spora.
Arhimandrit Petar uputio snažne reči podrške monaštvu i vernicima Eparhije budimljansko-nikšićke, poručivši da Crkvu Hristovu ne mogu poraziti ni opsade ni medijski progoni.
Slučaj „Spomenika Pavlu Đurišiću“ potresa Crnu Goru – dok sud vidi „bezbednosni rizik“, vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
POGLEDAJTE JOŠ:
VUČIĆ: Domaći vinari moraju dugoročno da planiraju plasman na stranim tržištima
Predsednik Vučić sutra u Severnobačkom okrugu
SUTRA JE CRNO SLOVO! Slavimo Svetog Agatonika i sa njim ostale mučenike Nikomidijske