VUK ĆE LEŽATI PORED JAGNJETA: Vladika Nikolaj otkriva kada se dogodilo čudo koje je Isaija prorekao

Vuk pored jagnjeta, lav uz tele, dete kraj zmije otrovnice. Slika koju prorok Isaija ostavlja kao znamenje budućeg mira, vladika Nikolaj Velimirović u besedi za ponedeljak 14. sedmice po Duhovima tumači kao proročki prikaz jednog već ostvarenog čuda: dolaska Hrista među ljude. Pred Hristom se menja ono što je u čoveku bilo divlje, surovo i nepomirljivo, jer ljubav Božja ukroćuje ono što ljudska snaga ne može. U svojoj besedi vladika Nikolaj zato govori o Crkvi kao mestu u kojem se obnavlja rajski mir i podseća da istinsko poznanje Gospoda preobražava čoveka iznutra.

Beseda o miru među vukom i jagnjetom

„I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom.“ (Isa. 11, 6)

Tako prorok istiniti predskazivaše istinu. I još dodaje: tele i lav i junac biće zajedno, i malo dijete vodiće ih. I krava i medvjedica zajedno će pasti… I lav će jesti slamu kao vo. I dete će zavlačiti ruku u rupu zmije otrovnice, i zmija mu neće uditi. Kad će se dogoditi ovo čudo, braćo? Ono se je već dogodilo, onda kada se pojavio Hristos Čudotvorac na zemlji.

Ovo je stvarnost rajska, koja se obnovila među ljudima dolaskom Spasiteljevim na zemlju. Zagonetno no ipak jasno govori prorok; zagonetno, jer ne govori o zverovima nego o ljudima: jasno, jer se predskazanje njegovo ispunilo u crkvi Hristovoj.

Ljudi koji su po naravi bili kao vukovi, i risovi, i lavovi, i medvedi, i volovi, i jaganjci, i jarići, i zmije, – svi stoje pred Detetom Vitlejemskim ujednačeni verom, ukroćeni blagošću, obasjani nadom, omekšani ljubavlju.

Prorok još proriče i zbog čega će se ovo zbiti. Jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno. Posmatran telesno svaki je čovek zemlja. Onaj čovek, koji poveruje u Hrista i u istini pođe za Hristom, postaje pun poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno.

Takvi su bili mnogi pojedinci. Takva su bila i čitava društva podvižnika u Misiru, u Sv. Gori, na Kipru, u Rusiji, u Jermeniji i na drugim stranama. No i to nije sve. Poznanje Gospodnje raširilo se danas po celoj zemlji.

Sveto pismo rasprostrto je po svima narodima. I malo ima kutova zemlje, gde se ne čita Jevanđelje Hristovo, gde se ne zna za ime Božje, i gde se ne prinosi beskrvna žrtva Gospodnja.

Jedni odbacuju Hrista, drugi ga prihvataju; jedni odstupaju od vere prave, drugi prihvataju veru pravu. I tako ide jedna borba širom celog sveta u znaku Gospoda Isusa.

Prepunjene vode izlivaju se i prelivaju se u prazne doline; prazne doline se pune i ujednačuju sa visokim vodama. Nije sve onako sjajno u svetu kako mi hrišćani želimo, ali proročanstvo proroka Isaije presjajno se ispunilo i obistinilo. O kako je divno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka istinitoga.

O Gospode Čudotvorni, ukroti zversku narav onih ljudi i naroda, koji još nisu ukroćeni silom ljubavi Tvoje. Da svi budemo blagorodni od blagorodstva Tvoga. Da svi budemo slavni od slave Tvoje. I živi, Gospode, živi od života Tvoga besmrtnoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.

U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.

Na visokom prestolu ukazao mu se Gospod, dok su šestokrilni serafimi objavljivali Njegovu svetost, a vladika Nikolaj objašnjava šta je čoveku zaista dato da vidi.

U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.