NA VELIKU GOSPOJINU u jelo se dodaje ova biljka: Stari običaj kaže da čuva mir i zdravlje u kući

Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, obeležava se 28. avgusta i jedan je od najznačajnijih praznika posvećenih Bogorodici. Uz ovaj dan vezani su brojni narodni običaji, a među njima posebno mesto ima bosiljak – biljka kojoj se u tradiciji pripisuju simbolika čistoće, zdravlja i zaštite doma.

Prema starom verovanju, domaćice su na Veliku Gospojinu u praznično jelo dodavale nekoliko listova svežeg bosiljka ili prstohvat sušenog. Nije bilo važno koliko će ga biti, već šta taj čin predstavlja – zajednički obrok, slogu u kući i želju da porodica bude pod zaštitom Presvete Bogorodice.

Bosiljak se nije koristio samo kao začin

U srpskoj tradiciji bosiljak ima mnogo šire značenje od obične začinske biljke. Čuvao se pored ikone, stavljao u vodu, koristio za ukrašavanje slavskog kolača i unosio u kuću kao simbol mira i blagostanja.

Shutterstock/DarwelShots

Njegov naziv potiče od grčke reči „basilikos“, što znači kraljevski, pa se kroz vekove vezivao za posebne i svečane prilike. U narodnoj medicini koristili su se sveži i sušeni listovi, najčešće za pripremu čajeva i različitih domaćih pripravaka. Ipak, važno je napraviti razliku između crkvenog pravila i narodnog običaja. Dodavanje bosiljka u jelo na Veliku Gospojinu nije verska obaveza, već deo tradicije koja se prenosila kroz generacije.

PROČITAJTE JOŠ: NIJE NANA: Ova mirisna biljka je pravi SAVEZNIK VARENJA, generacijama se koristi posle teških obroka – a danas je proučava i nauka

Voda je takođe imala posebno mesto

Uz bosiljak, u običajima za Veliku Gospojinu značajno mesto zauzimala je i voda. Nekada se odlazilo na izvore kojima se pripisivala lekovita moć, a ljudi su se umivali izvorskom vodom verujući da će im doneti zdravlje i pomoć.

Shutterstock/Pawel_Brzozowski

Bosiljak i voda zajedno se pojavljuju i u crkvenoj praksi, jer se stručak bosiljka tradicionalno koristi prilikom kropljenja osvećenom vodom. Zbog toga je ova biljka vremenom postala još snažniji simbol blagoslova i zaštite.

Od Velike do Male Gospojine bere se lekovito bilje

Period između Velike Gospojine, 28. avgusta, i Male Gospojine, 21. septembra, u narodnom kalendaru poznat je kao međudnevnica. Verovalo se da bilje ubrano tada ima posebnu snagu.

PROČITAJTE JOŠ: Nutricionista otkriva: OVA biljka koju SVI IMAJU U KUHINJI može da pomogne crevima – cena joj je SMEŠNA i ima brojne koristi

Žene su u tom periodu sakupljale hajdučku travu, kičicu, konjski bosiljak i drugo bilje koje se sušilo i čuvalo za zimu. Od njega su se kasnije pripremali čajevi, melemi i drugi domaći pripravci. Velikoj Gospojini prethodi Gospojinski post, koji traje od 14. do 27. avgusta, a sam praznik tradicionalno se provodi uz liturgiju, molitvu, porodično okupljanje i svečanu trpezu.

Ako želite da sačuvate deo starog običaja, nekoliko listova bosiljka u prazničnom jelu može biti lep simbol porodične sloge i tradicije – bez obzira na to da li verovanje shvatate doslovno ili kao nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju, piše Lepa i Srećna.