SVETU PRETE KATASTROFALNI KLIMATSKI ŠOKOVI! Stručnjaci upozoravaju: „VEĆI UDARI TEK DOLAZE!“

Naučnici već dugo upozoravaju da će svet biti suočen sa sve intenzivnijim ekstremnim vremenskim događajima, poput toplotnih talasa, oluja, poplava i suša. Ali ono što je nekada delovalo kao nešto iz domena fikcije sada se razmatra kao mogućnost, pa čak i neizbežnost.

PROČITAJ JOŠ: DUNAV „GASI“ NUKLEARKU! Rumuniji preti obustava rada i DRUGOG REAKTORA zbog rekordno niskog vodostaja: Stiže novi energetski udar

Upozoravanje na „ekstrem nad ekstremima“ ili „Drugi veliki udar“, što je igra reči na izraz „Veliki“, koji se u Kaliforniji koristi za veliki budući zemljotres, može biti nezahvalno. Na kraju krajeva, niko ne može sa sigurnošću da kaže kada bi vremenska katastrofa mogla da se dogodi. Ali poslednjih nekoliko godina stvaraju se planetarni uslovi potrebni za ogromne poremećaje. A zabrinutost raste.

PROČITAJ JOŠ: KATASTROFA REKA VIDI SE I IZ SVEMIRA! Neverovatna kriza zbog toplotnog talasa i odsustva kiša

„Rizik je u tome što će ljudi jednostavno pomisliti da preterujete“, rekao je Danijel Svajn, klimatski naučnik sa Kalifornijskog instituta za vodne resurse. „To je problem ‘dečaka koji je vikao: Vuk!’. Ponekad su vukovi stvarni. Ako je vuk pred vratima, zar ne biste želeli da znate?“

PROČITAJ JOŠ: SUŠA GORA OD CUNAMIJA! Vrućina presekla žile kucavice evropske ekonomije: STALE LAĐE I NUKLEARKE

Foto: AP Vadim Ghirda

Rizici su poznati i povećavaju se već više od 150 godina

Tokom 1850-ih, dok je živela u Seneka Folsu u državi Njujork, amaterska naučnica Junis Njuton Fut sprovela je niz eksperimenata u kojima je različite supstance, uključujući ugljen-dioksid i vlažan vazduh, stavljala u staklene cilindre i ostavljala ih na suncu. Ono što je otkrila bilo je izvanredno: cilindri sa ugljen-dioksidom, gasom sa efektom staklene bašte koji se oslobađa sagorevanjem uglja, gasa ili nafte, zagrevali su se brže i duže zadržavali toplotu nakon zalaska sunca.

Danas se Zemlja zagreva zbog ogromnih količina gasova sa efektom staklene bašte koji se ispuštaju u atmosferu, što dovodi do postepenog rasta prosečne globalne temperature. Taj porast, od 1,44 stepena Celzijusa u 2025. u odnosu na početak 19. veka, dovodi do češćih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih događaja.

Zemlja koja je emitovala najviše gasova sa efektom staklene bašte i time najviše doprinela klimatskim promenama jesu Sjedinjene Američke Države. Ali nemojte očekivati da će to biti priznato, a kamoli da će uslediti veliki napori vlade da se protiv toga bori, dok zemlja obeležava 250. godišnjicu. Predsednik SAD Donald Tramp klimatske promene je nazvao „najvećom prevarom ikada“, klimatsku politiku opisao kao „novu zelenu prevaru“, a prognoze UN o klimi pripisao „glupim ljudima“.U svakom trenutku širom sveta odvija se veliki broj ekstremnih vremenskih događaja. Zapravo, neki su već bili toliko veliki da se može tvrditi da smo ušli u doba ekstrema.Setimo se australijskog „Crnog leta“ požara 2019. i 2020. godine, kada je izgorelo 19 miliona hektara. Ili Pakistana 2022. godine, kada je u poplavama trećina zemlje bila pod vodom. Ili uragana Milton i Helena 2024. godine, koji su opustošili delove juga Sjedinjenih Država. Da ne govorimo o periodičnim manjim katastrofama, poput prošlogodišnjih poplava u Teksasu koje su progutale kampove za mlade, požara u Los Anđelesu koji su progutali čitave kvartove i tajfuna Kalmegi, koji je pogodio Vijetnam i Filipine.

Sara Perkins-Kirkpatrik, klimatska naučnica sa Australijskog nacionalnog univerziteta, kaže da je doživela „trenutak prosvetljenja“ kada je shvatila da stalni ekstremni vremenski događaji neće prestati čak ni ako bi svet odmah dostigao neto nultu emisiju, odnosno trenutak kada se iz atmosfere uklanja onoliko gasova sa efektom staklene bašte koliko se u nju emituje. Mnoge države i velike kompanije imaju ciljeve dostizanja neto nulte emisije do 2050. godine ili kasnije.

Pošto ugljen-dioksid može da ostane u atmosferi stotinama godina, a već se nagomilala ogromna količina, biće potrebni vekovi da se šteta preokrene. A mi i dalje dodajemo nove količine.

„To je kao priča o žabi u vodi koja se zagreva“, rekla je Perkins-Kirkpatrik. „Ako se naviknemo da stalno budemo na oprezu, hoćemo li uopšte primetiti šta se događa?“

Jasno je da nijedna zemlja nije zaista spremna za veliku klimatsku katastrofu, a rizici se menjaju.

U uvodnoj sceni romana američkog pisca Kima Stenlija Robinsona „Ministarstvo za budućnost“, toplotni talas u kombinaciji sa padom električne mreže u Indiji usmrti 20 miliona ljudi. Razmere razaranja navode države širom sveta da se ujedine u borbi protiv klimatskih promena.

Robinson, čija je knjiga objavljena 2020. godine, kaže da bi, kada bi je danas pisao, uključio poglavlje o šumskim požarima, koji su postali veći i razorniji. I dok bi potencijalna katastrofa izazvana toplotom koju opisuje u Indiji danas verovatno bila manje verovatna, zahvaljujući manjoj zavisnosti od električne mreže i korišćenju solarne energije, Robinson smatra da su se rizici od katastrofe povećali.

Foto: VVFF / Zuma Press / Profimedia

Knjiga, kaže on, „i dalje ima svrhu“.

Osnovna je psihološka potreba da izbegavamo razgovor o neprijatnim stvarima. Klimatske promene, depresivne i preplavljujuće, spadaju u tu kategoriju.

Sonja Seneviratne je švajcarska klimatološkinja koja je potpredsedavajuća radne grupe Međuvladinog panela UN za klimatske promene, vodećeg tela svetskih klimatskih naučnika. Seneviratne rizik poredi sa pušenjem i rakom pluća. Pušači neće nužno dobiti rak pluća, ali su njihove šanse veće i lekari bi to trebalo da kažu. Na isti način, rizik od masovnih ekstremnih događaja raste sa svakom desetinom stepena.

„Ako bi se takav događaj dogodio, već mogu da zamislim kritike ljudi koji bi rekli: ‘Klimatski naučnici nam nisu rekli’“, rekla je Seneviratne. „Ali jesmo.“

Iako zemljotresi nisu povezani sa klimatskim promenama, način na koji su se mnogi gradovi u Kaliforniji, podložni zemljotresima, pripremali za potencijalni „Veliki“ može poslužiti kao primer onoga što je moguće. Ključnu ulogu u tom naporu imala je Lusi Džons, seizmološkinja i autorka knjige „Veliki: Kako su prirodne katastrofe oblikovale nas i šta možemo da uradimo povodom njih“.

Džons je 2014. godine, tada kao članica Američkog geološkog zavoda, sarađivala sa administracijom gradonačelnika Los Anđelesa Erika Garsetija na razvoju inicijative koja je dovela do široko rasprostranjenog ojačavanja objekata i priprema za zemljotrese u Los Anđelesu, a potom i u drugim kalifornijskim gradovima. Dve godine kasnije osnovala je neprofitnu organizaciju koja savetuje o pripremama za zemljotrese i druge katastrofe.