CELO ČOVEČANSTVO MOŽE SE PODELITI NA ONE KOJI SE SPASAVAJU I ONE KOJI PROPADAJU: Evo po čemu je Prepodobni Varsanufije prepoznavao jedne, a po čemu druge

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 158 (15,1-11)

1. Ali vama napominjem, braćo, jevanđelje koje vam propovedah, koje i primiste, u kome i stojite,  2. kroz koje se i spasavate, ako držite onako kako vam propovedah, osim ako uzalud ne poverovaste.  3. Jer vam najpre predadoh što i primih, da Hristos umre za grehe naše po Pismu,  4. i da bi pogreben, i da je ustao treći dan, po Pismu,  5. i da se javio Kifi, zatim Dvanaestorici; 

6. potom se on javio odjednom više od pet stotina braće, od kojih su većina i sada živi, a neki se upokojiše.  7. Potom se javio Jakovu, zatim svima apostolima;  8. a posle sviju, kao kakvom nedonoščetu, javio se i meni.  9. Jer sam ja najmanji od apostola, koji nisam dostojan nazvati se apostol, zato što gonih Crkvu Božiju.  10. No blagodaću Božijom jesam što jesam, i blagodat njegova koja je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od sviju njih, ali ne ja, nego blagodat Božija koja je sa mnom.  11. Bilo, dakle, ja bilo oni, tako propovedamo, i tako poverovaste.

Jevanđelje po Mateju, začalo 79. (19,16-30)

16. I gle, neko pristupi i reče mu: „Učitelju blagi, koje dobro da učinim da imam život večni?”  17. A on mu reče: „Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. A ako hoćeš ući u život drži zapovesti.”  18. Reče mu: „Koje?” A Isus reče: „Ne ubij; ne učini preljubu; ne ukradi; ne svedoči lažno;  19. poštuj oca i mater; i ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga.”  20. Reče mu mladić: „Sve ovo sačuvah od mladosti svoje; šta mi još nedostaje?”  21. Reče mu Isus: „Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom.” 

22. A kada ču mladić reč, otide žalostan; jer imađaše mnoga imanja.  23. A Isus reče učenicima svojim: „Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u Carstvo nebesko.  24. I opet vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u Carstvo Božje.”  25. A kada to čuše učenici, čuđahu se veoma govoreći: „Ko se, dakle, može spasti?”  26. A Isus pogledavši na njih, reče im: „Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.” 

27. Tada odgovori Petar i reče mu: „Eto, mi smo ostavili sve i za tobom pošli; šta će, dakle, s nama biti?”  28. A Isus im reče: „Zaista vam kažem da ćete vi koji pođoste za mnom, u novom životu, kada sedne Sin Čovečiji na presto slave svoje, sesti i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih.  29. I svaki koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, primiće sto puta onoliko, i naslediće život večni.  30. Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.”

Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.

Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.

Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.

Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.