NJEGA SU ŽIVOG ZAZIDALI U PEĆINI! Srpska crkva danas slavi Prepodobnomučenika Dometija

Srpska pravoslavna crkva 20. avgusta proslavlja Prepodobnomučenika Dometija, svetitelja koji je još u mladosti napustio neznaboštvo i prihvatio veru u Hrista. Rođen u Persiji, u vreme cara Konstantina, Dometije se kao mladić upoznao sa hrišćanskim učenjem, krstio se i odlučio da svoj život u potpunosti posveti Bogu.

Zavolevši Hrista svim srcem, ostavio je svet i zamonašio se u jednom manastiru kod grada Nisivije. U bratstvu je proveo izvesno vreme, a potom se povukao u bezmolvije kod arhimandrita Nurvela. Za ovog starca predanje kaže da 60 godina nije jeo ništa kuvano.

Arhimandrit Nurvel video je u Dometiju velikog podvižnika i rukopoložio ga za đakona. Kada je želeo da ga prinudi da primi i sveštenički čin, Dometije se povukao u pustinju. Nastanio se u jednoj pećini i tamo nastavio svoj podvig, provodeći dane u postu, molitvi, bdenju i bogomisliju.

Njegov trud i ljubav prema Bogu nisu ostali skriveni. Dometije je, prema predanju, dostigao takvo duhovno savršenstvo da je isceljivao bolesnike, zbog čega se vest o njegovom svetom životu pročula i među narodom.

U to vreme u te krajeve došao je car Julijan Odstupnik. Kada je čuo za Dometija i njegovu veru, poslao je ljude da ga pronađu. Svetitelj je tada postradao na svirep način – vojnici su ga zajedno sa dvojicom njegovih učenika zazidali živog u pećini.

Tako je Prepodobnomučenik Dometije 363. godine završio svoj zemaljski život i preselio se u Carstvo Božje. Njegov život ostao je svedočanstvo o čoveku koji je, nakon što je upoznao Hrista, sve drugo ostavio i izabrao put vere, podviga i potpunog predavanja Bogu.

Tropar Prepodobnomučeniku Dometiju, glas 4:

„Podvižavao si se postom na gori i mislene napade demonskih vojski sveoružjem Hristovim si pobedio, sveblaženi. Opet si se ka stradanju hrabrošću obukao, ubivši Kopronima mačem vere: I zbog oboje si uvenčan od Boga, sveslavni prepodobnomučeniče Dometije.“

Postradao je zbog vere u Hrista, a njegovo mučeništvo ostalo je jedno od najznačajnijih svedočanstava vere prve Crkve i primer hrišćanske postojanosti koji se vekovima prenosi.

Život Prepodobnih Isakija, Dalmata i Favsta ostao je zapamćen u Crkvi kao svedočanstvo o tome da se istinsko bogatstvo čoveka ne nalazi u časti, položaju i prolaznim dobrima, već u životu usmerenom ka Bogu.

Među onima koji nisu želeli da učestvuju u idolopoklonstvu bilo je i sedam mladih vojnika, sinova uglednih efeskih starešina: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.

U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.