SAOPŠTENE ŠOK-VESTI O ĆERKICI ĐORĐA DAVIDA! Staša Puni 12 Godina, A SVE VREME SE OVO KRIJE: IMA VEZE SA GENETIKOM...

Foto: Vesti

Đorđe David u velikom intervjuu za „Blic“ govorio je bez zadrške o brojnim temama koje su obeležile njegovu karijeru, ali i o planovima koji ga očekuju u narednom periodu. Muzičar je otvoreno pričao o tome zbog čega se poslednjih godina više okrenuo muzici nego glumi, o klanovima u glumačkom svetu, ali i potvrdio da ostaje deo ekipe „Zvezda Granda“.

On je otkrio da ga od septembra očekuje veoma dinamičan period, budući da ga pored nove sezone popularnog takmičenja čekaju i brojni muzički projekti.

„>

Pogledaj galeriju

Vesti

„>

Pogledaj galeriju

Ustupljene fotografije/Luka Đorđević

„>

Pogledaj galeriju

Vesti

„>

Pogledaj galeriju

Vesti

„>

Pogledaj galeriju

Vesti

„>

Pogledaj galeriju

Vesti

„>

Pogledaj galeriju

Vesti

„>

Pogledaj galeriju

Vesti

„>

Pogledaj galeriju

Vesti

„>

Pogledaj galeriju

Vesti

„>

Pogledaj galeriju

Vesti

„>

Pogledaj galeriju

– Znate šta, javna je tajna da klanovi postoje. Javna je tajna da u ovom poslu najjači kompleksi leže upravo kod takvih ljudi. Pa tako, ovi koji su niski izbegavaju visoke. Ovi koji imaju stomake izbegavaju one koji nemaju. Ovi koji su izgubili kosu izbegavaju one koji je imaju. I onda sam nekako, po prirodi stvari, otišao u muziku jer mi je Bog dao talenat i za to. Ljudi me znaju — mlađa publika kroz „Zvezde Granda“, ali u stvari… „Generacija 5“. To je nešto što me je praktično izbacilo u prvi plan i beskrajno sam im zahvalan na tome. Kasnije sam nastavio kao član benda „Death Saw“, i ta priča traje već pune 22 godine. Ali zbog tih nekih klanova ja sam skrajnut i zaobilažen u glumi, što mi je negde krivo i žao mi je. Ipak, moje fizičko i psihičko stanje je takvo da sam, bez obzira na 61 godinu života, spreman od 0 do 24 za sve u umetnosti. To je jednostavno zakonitost, pogotovo sada u 21. veku. Spreman sam za sve buduće provokacije, odnosno pozive koji će uslediti. Baš ovde na festivalu sam dobio par informacija od ljudi koji su mi naznačili da računaju na mene. Tako da od septembra kreće nova radna sezona, pa ćemo videti. Pored toga, uradićemo jedan spot. Mi kao bend smo se odlučili za obradu jedne numere kojom ćemo se pokloniti senima Bore Đorđevića (Borislava Đorđevića), basiste Miše Aleksića iz Riblje čorbe i prvog gitariste Rajka Kojića koji je tu numeru i napravio. Spremamo reizdanje albuma za PGP RTS, a tu je i nova sezona „Zvezda Granda“, tako da me čeka izuzetno turbulentan period. Dragom Bogu hvala, radiće se dosta.

Na pitanje da li će definitivno biti deo nove sezone „Zvezda Granda“, David je kratko potvrdio da ostaje u ekipi.

– Da, ostajemo u ekipi.

Ipak, kada je reč o tome ko će još činiti žiri i da li će biti promena, nije želeo da otkriva detalje.

– Ja ne smem o tome da govorim. Ali da, biću tu. Gospodin Goran Šljivić, koji je direktor cele te priče, perfektno vodi računa o svemu. Sašu Popovića ne može niko da zameni, to odmah da vam bude jasno. Sve predrasude koje sam u životu imao na tu temu srušene su mi onog trenutka kada sam seo u tu fotelju, za koju slobodno mogu da kažem da je jedna od najskupljih fotelja u državi. Biti član žirija u ovom takmičenju, koje je najjače u regionu, ozbiljna je stvar. Goran Šljivić to radi na svoj način i mislim da je dostojna zamena koja Sašu i sve te ljude iz prethodnih perioda nije razočarao, već nas je obradovao svojim zalaganjem, umećem i savremenim razmišljanjem.

Govoreći o odnosima sa ostalim članovima žirija, David ističe da među njima nema stvarne netrpeljivosti, iako publika ponekad može steći drugačiji utisak.

– Mi se u principu svi jako dobro slažemo. Sve ono što publika gleda i misli da je scenario, ili da je u pitanju privatna netrpeljivost i animozitet, realno ne postoji. Jedno je kada se nalazimo na „bojnom polju“. Tamo svako brani svoj stav, svoje mišljenje, svoju karijeru i pristup radu. Počevši od Cece, koja je tu najprepoznatljivija kao najveća balkanska zvezda, pa do Milija koji doduše nije pevač, ali je kao kompozitor, producent i aranžer ostavio ozbiljan trag. Svako od nas je to mesto zaslužio, to je izbor koji je napravio Popović. Ipak, trebalo je malo osvežiti priču novim likovima, i Šljivić je napravio sjajan potez kada je pozvao malu Vučić (Sanju Vučić). Ona je fantastičan, školovan vokal i donosi jednu jako prijatnu energiju. Najmlađa je od svih nas u ekipi i jedva čekam da sve to krene.

Na pitanje da li će od septembra ipak biti još nekih promena, Đorđe David ostavio je mogućnost da do njih dođe.

– Sve je moguće, sve je moguće… Ugovorom sam vezan i neke stvari ne smem da govorim, ali pregovori se vode. Ne bih bio Šljiviću u koži, iskreno, ali mislim da će sve ići kako treba. Takođe, bila bi velika greška da ne pomenem Vesnu Milanović, koja kao PR cele ove priče radi izuzetan posao. Ona je ozbiljan zanatlija, sjajno poznaje svoj posao i važan je deo mašine koja održava ovaj projekat na vrhunskom nivou.

Muzičar je govorio i o svojoj ulozi mentora, ali i o odnosu prema ćerki Staši, koja 20. avgusta puni 12 godina. Kako priznaje, veoma je strog i od nje očekuje ozbiljan rad.

– Jako sam strog, beskompromisan. Kod mene nema varijante kompromisa. Bilo da je u pitanju muzika, slikarstvo, gluma, ekonomija, sport ili politika — ljudi koji nisu navikli na dril nikada neće postići vrhunski rezultat. Tako se ponašam i prema svojoj ćerki Staši, koja 20. avgusta puni 12 godina. Virtuozna je na klaviru i potpuno je zaljubljena u muziku, što verovatno ima ozbiljne veze sa genetikom.

David otkriva da njegova naslednica već pokazuje veliki talenat za muziku, a razmišlja i o tome da je usmeri ka još jednom instrumentu.

– Fantastično peva, ali je tu još uvek ne trošim. Pored klavira, razmišljam da je lagano usmerim i na bubnjeve, jer mislim da bi to bio fenomenalan ritmički napredak i nadogradnja za nju. Čak sam prema njoj mnogo strožiji nego prema kandidatima u „Zvezdama Granda“ ili prema ljudima koje sam spremao za prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Novom Sadu ili Prištini. Samo da napomenem: od desetoro ljudi koje sam u životu spremao za glumačku akademiju širom Balkana, devetoro je upisalo fakultet i danas uspešno rade i srećni su. Neću da se bavim imenima, ali želim da kažem da se radujem svakom mladom talentu i tu dajem 200% sebe.

Na pitanje da li će Staša za rođendan dobiti bubnjeve, David je objasnio da još uvek nije doneo konačnu odluku.

– Ne još, moram prvo da vidim da li će je to zaista zaintrigirati u praksi. Za sada je ushićena jer jedva čeka taj prvi susret sa čovekom za koga smatram da je odličan pedagog i koji će je uvesti u tu priču…Razgovaramo na tu temu da možda na nekom koncertu Staša bude gost i da izađe na binu da odsvira neku klasiku na način na koji ona to radi. Voleo bih da me zdravlje, organizam i glava održe svežim i kada ona dođe u neke godine, recimo 16 ili 18. Krenula je da svira neku kompoziciju i pitala me: „Je l’ ti se dopada?“ Ja kažem: „Da, šta je to?“ A ona kaže: „To je moja kompozicija koju sam iskomponovala kada sam u stresu, time se smirujem.“

Prisustvovao istorijskom snimanju sa Mikijem Manojlovićem i Aleksandrom Berčekom

Đorđe David se osvrnuo i na svoje glumačke početke, a posebno je izdvojio rad na kultnoj seriji „Vuk Karadžić“. Iako ga publika najčešće povezuje sa filmom „Groznica ljubavi“, odnosno pesmom „Najjači samo opstaju“, David smatra da je njegov prvi veliki susret sa filmskim projektom bio upravo u seriji reditelja Đorđa Kadijevića.

PROČITAJTE JOŠ: EVO ZAŠTO OVAJ GLUMAC NIKADA NE GLEDA FILMOVE ZA ODRASLE! Slavnog miljenika žena OVA STVAR POSEBNO IZLUĐUJE, a svi je obožavaju!

– Ima to svoje vrline, ima i svoje mane, ali moram da kažem da je tačno. Ipak, moj prvi pravi susret sa velikim projektom i filmskom kamerom bio je kod pokojnog reditelja Đorđa Kadijevića u kultnoj seriji „Vuk Karadžić“. Imao sam neverovatnu sreću da izbliza posmatram kako glume Miki Manojlović, koji je igrao Vuka Karadžića, i Aleksandar Berček, koji je tumačio Miloša Obrenovića. Snimala se velika scena ispred crkve kada knez Miloš saziva narod i objavljuje da je sa Turcima gotovo. Istorijske knjige kažu da je tada bilo prisutno „more naroda“, a mi smo na setu imali tek oko 300 statista. Miki i Aleksandar su krenuli sa tim govorom, a Đorđe Kadijević prekida snimanje negde na pola i pita Berčeka: „Hajmo ponovo, jesi li dobro? Šta je s tobom, nešto si mi pao sa energijom?“ Berček mu odgovara: „Hajde, hajde, daj ponovo“, a svi vidimo da je vidno nervozan. Kreće drugi dubl, Berček ponovo prekida i obraća se Kadijeviću rečima (parafraziraću): „Pobogu, čoveče! Ovo je najveći istorijski momenat, jedan od najvećih u istoriji Srbije. Da li je moguće da mi imamo samo 300 statista ovde? Ovo ne može ovako da se snima! Ovo je zločin prema istoriji srpskog naroda i prema istoriji uopšte na ovim prostorima!“ Đorđe Kadijević je tog trenutka zaustavio snimanje. Sutradan, kada smo izašli na set, tamo nas je dočekalo otprilike 5.000 ljudi!

Jedna od zanimljivijih priča iz njegove karijere svakako je i ona koja se tiče Breda Pita, sa kojim je David sarađivao na filmu „Tamna strana sunca“. Kako kaže, njihov susret dogodio se dok je bio student druge ili treće godine glume.

– Jeste, to su bili moji sami počeci. Reditelj Božidar Živko Nikolić je tada radio film „Tamna strana sunca“ (The Dark Side of the Sun). Ja sam bio student druge ili treće godine glume. To je bio prvi film Breda Pita, a moj treći filmski projekat. Nas dvojica smo isto godište, samo što je on danas svetska zvezda Bred Pit u Americi, a ja sam neko koga osporavaju iz hiljadu i jednog razloga i zbog hiljadu i jedne nebitne stvari. Ali to je zaista bilo čarobno iskustvo. Znam da sam 1998. godine boravio u Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije u Los Anđelesu, i pokušavao da stupim u kontakt sa njim. Javio mi se njegov menadžer ili PR i odveo me na ručak na čuvenom Sanset Bulevaru. Doneo mi je CD tog našeg filma i preneo mi poruku da se gospodin Bred Pit najiskrenije izvinjava što ne može lično da se pojavi jer je na setu van države, ali da me puno pozdravlja i da mu je izuzetno drago što sam se javio. To vam najbolje govori o veličini tih svetskih zvezda, o tome koliko su to pažljivi ljudi koji uopšte nisu nabeđeni niti, što mi u žargonu kažemo, nadr… tri tačkice. Verovatno me se on lično uopšte i ne seća, niti zapravo zna ko sam ja danas, ali taj gest je bio predivan i to ću pamtiti celog života. Inače, moram da se pohvalim da sam jedini pevač sa ovih prostora koji je svirao u jednom od sedam najvećih hramova rokenrola na kugli zemaljskoj. Tokom tog boravka u Americi, sa grupom Generacija 5 imao sam koncert u kultnom klubu „Rainbow“ na Sanset Stripu. Bili smo predgrupa bendu Redgrupa (Red Group), koji je te godine bio ogroman hit sa pesmom „Safe Toy Night“.

BONUS VIDEO: