U pravoslavnoj tradiciji često se govori o tome kako živeti hrišćanski, ali se mnogo ređe postavlja pitanje kakav je kraj života kojem vernik treba da teži.
O toj temi govorio je otac Danil Sisojev, ističući da Crkva ne posmatra smrt samo kao kraj zemaljskog života, već kao susret čoveka sa večnošću.
Posebno je objasnio zbog čega se mučeništvo smatra najvećim svedočanstvom vere i zašto je priprema za odlazak iz ovog sveta od presudnog značaja za svakog hrišćanina.
Prema njegovim rečima, najbolja smrt za hrišćanina jeste mučenička smrt za Gospoda Isusa Hrista.
– Najbolja smrt za hrišćanina je, naravno, mučenička za Hrista Spasitelja. To je najbolja smrt koja je moguća za čoveka – rekao je otac Danil.
Podsetio je na događaj kada su u ruskom manastiru Optina pustinja ubijena trojica monaha, navodeći da su mnogi tada slali izraze saučešća.
– Za hrišćanina je to, u stvari, najveća radost. U drevnoj Crkvi nikada nisu slali saučešća kada bi neko postradao za Hrista. Sve Crkve bi odmah slale čestitke, jer se pojavio novi zaštitnik na nebesima – objasnio je.
Otac Danil je naglasio da mučenička smrt, prema učenju Crkve, pere sve grehe osim jeresi i raskola.
– Blud, ubistvo, preljuba i svi drugi gresi bivaju oprani mučeništvom. Izuzetak su jeres i raskol. Jeres je svesno iskrivljavanje učenja Crkve i protivljenje volji Božijoj, a raskol predstavlja pobunu protiv Crkve – rekao je.
Govoreći o samom značenju reči „mučenik“, istakao je da se ona često pogrešno razume.
– Slovenski prevod nas je doveo do pogrešnog shvatanja. Reč „mučenik“ ne znači prvenstveno onoga koji trpi muke, već „svedoka“. Mučenik je onaj koji svojim životom i svojim krajem svedoči da je Hristos pobedio smrt i vaskrsao iz mrtvih. U tome je suština, a ne u samom stradanju – objasnio je.
Kao primer naveo je više svetitelja koji su prošli kroz stradanja, ali nisu svi umrli nasilnom smrću.
– Prvomučenica Tekla umrla je prirodnom smrću, ali je mučenica. Isto važi i za Svetu Golinduhu i Svetu Šušaniku. One su prošle kroz velika mučenja i poniženja, ali su svojim životom i smrću posvedočile Hrista i zato ih Crkva naziva mučenicama – rekao je.
Otac Danil je potom govorio o molitvi koju vernici svakodnevno izgovaraju na bogosluženjima.
– Uvek se molimo za hrišćanski kraj našeg života, bez bola, nepostidan, miran i za dobar odgovor na Strašnom Hristovom sudu. Verujem da svako ko iskreno čini znak krsta i izgovara te reči zaista želi takav kraj – kazao je.
Govoreći o prirodnoj smrti, istakao je da je, prema njegovim rečima, najbolja ona za koju čovek ima vremena da se pripremi.
– Ako govorimo o prirodnim smrtima, najbolja je ona čiji dolazak može da se nasluti. Zato se često kaže da su teške bolesti, poput malignih oboljenja, u određenom smislu milost Božija. Čovek zna da mu se približava kraj, može da se pokaje, da se pomiri sa ljudima, da ispravi ono što može i da se pripremi za večnost –objasnio je.
Na kraju je upozorio da je najteži kraj za hrišćanina upravo onaj koji dolazi potpuno neočekivano.
– Najužasnija smrt koja je moguća za hrišćanina jeste iznenadna smrt, jer čovek tada ulazi u večnost nepripremljen – zaključio je otac Danil Sisojev.
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
Pravoslavna tradicija uči da čovek svojim delima učestvuje u večnosti.
POGLEDAJTE JOŠ:
BRUKA! SEVERINA ISKORISTILA KONCERT ZA BLOKADERSKE PAROLE! Spomenula Srebrenicu, pa izazvala haos!
ZEMLJOTRES POGODIO SRBIJU! Evo gde se najviše treslo
„NAŠA POLITIKA JE JASNA – POŠTOVANJE MEĐUNARODNOG PRAVA“: Oglasio se Macut posle sastanka sa Zelenskim