ZBOG OVOGA PUCAJU SKORO SVE LJUBAVI: Starac Jefrem Arizonski upozorio na grešku koju mnogi prave

Najviše sukoba među ljudima ne nastaje zato što ne vidimo tuđe slabosti, već zato što teško primećujemo sopstvene. U porodici, među prijateljima, pa čak i među vernicima, lako postajemo sudije tuđih postupaka, navika i karaktera, dok sopstvene slabosti ostaju po strani. Na pitanje kako voleti čoveka koji nije onakav kakav bismo želeli da bude, odgovor nudi jedna pouka starca Jefrema Arizonskog, koji je govorio o prihvatanju bližnjih i opasnosti skrivene u želji da ih preoblikujemo prema sopstvenim merilima.

– Ako voliš nekoga takvog kakav jeste, onda ga voliš. Ako pokušaš da ga radikalno promeniš, onda voliš sebe. To je sve. Iako smo svi ranjeni, prekriveni ranama i pogođeni grehom, i dalje sudimo drugima. U bolnici su svi bolesni, ali niko ko je bolestan ne sudi drugom. Niko ne kritikuje svog bližnjeg: „Bolestan si!“ jer vidi da je i sam bolestan. Ali mi, iako smo još uvek bolesni duhom, ipak ranjavamo jedni druge. To je kao da neko koga boli oko sudi nekome koga bole pluća. To je ono što mi, nesrećnici, radimo, a da to čak ni ne primećujemo – govorio je starac Jefrem Arizonski.

Ove reči podsećaju da hrišćanska ljubav nije pokušaj da drugog oblikujemo prema sopstvenim očekivanjima, već spremnost da u njemu vidimo čoveka koji, kao i mi, nosi svoje borbe. Pravo ispravljanje počinje onda kada prvo prepoznamo sopstvene rane, a ne kada tražimo tuđe.

Čitanje Jevanđelja za petak 10. sedmice po duhovima

Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 169 (1,12-20)

12. Jer je ovo naša hvala, svedočanstvo savesti naše, da u prostoti i iskrenosti Božijoj, ne po mudrosti telesnoj, nego po blagodati Božijoj živesmo u svetu, a osobito prema vama.  13. Jer vam drugo ne pišemo nego što čitate i što razumete, a nadam se da ćete i do kraja razumeti,  14. kao što nas unekoliko i razumeste, da smo mi vaša hvala, kao i vi naša, u dan Gospoda Isusa. 

15. I u ovom pouzdanju htedoh doći prvo vama, da drugu blagodat imate;  16. i posle vas da odem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da dođem vama, i vi da me otpratite u Judeju.  17. Želeći, dakle, ovo zar lakomisleno postupih? Ili ovo što se odlučujem, po telu se odlučujem, da bude kod mene i da da, i ne ne?  18. Ali je Bog veran, da reč naša vama ne postade da i ne.  19. Jer Sin Božiji Isus Hristos, koga mi vama propovedasmo, ja i Siluan i Timotej, ne postade da i ne, nego u Njemu postade da.  20. Jer koliko je obećanja Božijih, u Njemu su da, i u Njemu su amin, Bogu na slavu kroz nas.

Jevanđelje po Mateju, začalo 91. (22,23-33)

23. U taj isti dan pristupiše mu sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše ga  24. Govoreći: „Učitelju, Mojsej reče: ‘Ako umre ko bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i podigne seme bratu svome.‘  25. U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svome.  26. A tako i drugi, i treći, sve do sedmoga. 

27. A posle sviju umre i žena.  28. O vaskrsenju, dakle, kojega će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.”  29. A Isus odgovarajući reče im: „Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božije.  30. Jer o vaskrsenju niti se žene niti se udaju, nego su kao anđeli Božiji na nebu.  31. A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:  32. Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Bog nije Bog mrtvih, nego živih.”  33. I narod čuvši divljaše se nauci njegovoj.

Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.

Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.

Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.

Svetogorski starac u knjizi „Povratak Bogu – od zemlje ka Nebu“ otkrio je zašto čovek, uprkos obilju, često gubi pravi mir.