ZAŠTO SE LOŠE STVARI DEŠAVAJU DOBRIM LJUDIMA? Sveti Nektarije otkriva šta iskušenja zapravo znače

Kada se čovek nađe pred nevoljom, prvo pitanje koje često izgovori jeste: „Zašto se ovo meni događa?“ Teški trenuci, nepravde, bolesti i razočaranja mogu da poljuljaju mir duše i probude osećaj usamljenosti ili ogorčenosti. Ipak, u pravoslavnom predanju iskušenja se ne posmatraju samo kao udarci i prepreke. Sveti Nektarije Eginski u jednoj svojoj pouci objašnjava da ona mogu da otkriju ono što je u čoveku skriveno i pomognu mu da se suoči sa sopstvenim slabostima.

Sveti Nektarije Eginski, veliki grčki svetitelj 20. veka, podseća da iskušenja nisu samo teškoće koje treba pretrpeti, već i prilike za duhovno sazrevanje. Ona otkrivaju unutrašnje borbe i slabosti, ali istovremeno uče čoveka da svoju nadu ne zasniva samo na sopstvenoj snazi, već na pomoći Božijoj.

– Iskušenja se šalju da bi se otkrile skrivene strasti i da bi čovek mogao da se bori s njima, kako bi se tako iscelila duša. I ona su takođe znak milosti Božije; zato se s poverenjem predaj u ruke Božije i moli Njegovu pomoć, da te ukrepi u tvojoj borbi. Nada u Boga nikada ne dovodi do očajanja. Iskušenja donose smirenoumlje. Bog zna koliko svako od nas može da podnese i dopušta iskušenja prema našim snagama. Ali i mi treba da pazimo da budemo budni i pažljivi, da sami sebe ne uvedemo u iskušenje.

Pouzdajte se u Boga Blagoga, Krepkoga, Živoga, i On će vas privesti u mesto pokoja. Pamtite da posle iskušenja dolazi duhovna radost i da Gospod motri na one koji podnose iskušenja i stradanja radi Njegove ljubavi. Zato ne malodušite i ne bojte se.

Ne želim da stradate i da se smućujete zbog svega što se događa protiv vaše volje, ma koliko ona bila opravdana. Takva patnja svedoči o postojanju egoizma. Pazite na egoizam koji se krije pod maskom pravednosti. Pazite i na neumesno žaljenje koje se rađa posle pravednog razobličenja. Prekomerna žalost je iskušenje. Jedina istinska žalost jeste ona koja nastaje kada duboko spoznamo žalosno stanje svoje duše. Sve ostale žalosti nemaju nikakve veze sa blagodaću Božijom.

Trudite se da čuvate srce, da biste sačuvali radost Duha Svetoga i ne dozvolili lukavome da u nas uliva svoj otrov. Budite pažljivi da se raj, koji je u vama, ne pretvori u pakao – govorio je Sveti Nektarije Eginski.

Pouka Svetog Nektarija ne poziva čoveka da prihvati patnju kao nešto poželjno, već da kroz nju ne izgubi unutrašnji mir i poverenje u Boga. Iskušenja se ne mere samo onim što nam se događa, već i načinom na koji na njih odgovaramo. Ako čovek sačuva srce od ogorčenosti, straha i samosažaljenja, čak i težak period može postati prilika za duhovno sazrevanje, a ne razlog za udaljavanje od Boga.

Čitanje Jevanđelja za utorak 10. sedmice po Duhovima

Shutterstock

 

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 161 (15,29-38)

29. Inače, šta će činiti oni koji se krštavaju za mrtve; ako mrtvi uopšte ne vaskrsavaju? Zašto se i krštavaju za mrtve?  30. Zašto se i mi izlažemo opasnosti svaki čas?  31. Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše pohvale, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem.  32. Jer ako se po čoveku borih sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist? Ako mrtvi ne ustaju – da jedemo i pijemo, jer sutra ćemo umreti! 

33. Ne varajte se: Zli razgovori kvare dobre običaje.  34. Otreznite se kao što treba, i ne grešite; jer neki ne poznaju Boga; na sramotu vama kažem.  35. Ali reći će neko: „Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će telu doći?”  36. Bezumniče, ono što ti seješ neće oživeti ako ne umre.  37. I što seješ, ne seješ telo koje će nastati, nego golo zrno, bilo pšenično ili neko drugo.  38. A Bog mu daje telo kako hoće, i svakome semenu svoje telo.

Jevanđelje po Mateju, začalo 85. (21,23-27)

23. I kad uđe u hram i stade učiti, pristupiše mu prvosveštenici i starešine narodne govoreći: „Kakvom vlašću to činiš? I ko ti dade tu vlast?”  24. A Isus odgovarajući reče im: „I ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama reći kakvom vlašću ovo činim.  25. Krštenje Jovanovo otkuda beše? S neba, ili od ljudi?” A oni razmišljahu u sebi govoreći: „Ako kažemo: s neba, reći će nam: ‘Zašto mu, dakle, ne verovaste?‘  26. Ako li rečemo: ‘Od ljudi‘, bojimo se naroda; jer svi Jovana drže za proroka.”  27. I odgovarajući Isusu rekoše: „Ne znamo.” Reče i on njima: „Ni ja vama neću kazati kakvom vlašću ovo činim.”

 

Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.

Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.

Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.

Posle greške mnogi ostaju zarobljeni u krivici i beznađu, ali veliki gruzijski svetitelj podseća da pravi put nije očajavanje, već iskreno pokajanje i hrabar povratak Bogu

Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.