MNOGI ZABORAVLJAJU OVAJ DATUM, A NAJVAŽNIJI JE OD SVIH! Sveta Aleksandra Romanova o danu, od koga zavise svi drugi, a malo ko ga proslavlja!

Brak, prema pravoslavlju, nije samo zajednica dvoje ljudi, već sveta tajna u kojoj se muž i žena pred Bogom sjedinjuju u jedno telo i jednu zajednicu ljubavi, poverenja i međusobnog služenja.

To nije samo početak zajedničkog života, već početak puta na kojem supružnici zajedno nose i radosti i iskušenja, oslanjajući se na veru, molitvu i Božju pomoć.

Zbog toga Crkva venčanje ne posmatra kao običan svečani događaj, već kao jedan od najvažnijih trenutaka u životu hrišćanina.

U vremenu kada se brak često posmatra kroz prolazna osećanja ili spoljašnje okolnosti, pravoslavna vera podseća da je njegova snaga u zavetu koji se daje pred Bogom.

Ljubav nije samo trenutni zanos, već odluka da se osoba pored vas svakodnevno poštuje i razume zajedno sa svim njegovim slabostima i vrlinama. Upravo zato supružnici su pozvani da jedno drugo bodre na putu spasenja, da zajedno podižu porodicu u veri i da svoj dom učine mestom mira, praštanja i molitve.

Crkveni obred venčanja ispunjen je dubokom simbolikom. Krune koje se stavljaju na glave mladenaca podsećaju da su pozvani na podvig ljubavi i žrtve, ali i na dostojanstvo koje im je Bog darovao. Zajednička čaša govori o tome da će od tog trenutka deliti sve što život donese – i sreću i tugu, i uspehe i teškoće.

Trostruki ophod oko stola označava njihov zajednički hod kroz život, sa Hristom kao središtem bračne zajednice.

Dan venčanja zato ostaje trajni podsetnik na obećanje dato pred Bogom. On nije samo uspomena na svečani čin, već podsećanje na zavet koji traje kroz čitav život. Svaki novi zajednički dan predstavlja priliku da se to obećanje iznova potvrdi delima ljubavi, vernosti i međusobnog poverenja.

Sveta Aleksandra Romanova govorila je o značaju tog dana sledećim rečima:

„Dan svadbe treba uvek pamtiti i izdvajati ga između drugih naročito važnih datuma u životu. To je dan čija će svetlost do kraja života obasjavati sve druge dane. Radost zbog sklapanja braka nije burna, nego duboka i mirna. Kada se sjedinjuju ruke i izgovaraju sveta svečana obećanja, iznad bračnog oltara doleću anđeli i tiho pevaju svoje pesme, a zatim štite srećni par svojim krilima kada počinje njihov zajednički životni put“.

Crkva od najranijih vremena upozorava da odluka o stupanju u brak ne sme biti ishitrena niti zasnovana na prolaznim interesima.

Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.

Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.

Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.