KAKO ŽIVOTINJE PREPOZNAJU KO JE DOBAR ČOVEK: Starac Pajsije Svetogorac objasnio zašto nekim ljudima veruju, a od drugih beže

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 155 (14,6-19)

6. A sad, braćo, ako dođem k vama govoreći jezike, šta ću vam koristiti ako vam ne budem govorio ili u otkrivenju ili u poznanju, ili u proroštvu, ili u pouci?  7. I bezdušne stvari koje daju glas, bilo svirala ili gusle, ako ne daju razgovetne glasove, kako će se razumeti šta se svira ili gudi?  8. Jer, ako truba da nejasan glas, ko će se pripremiti za boj?  9. Tako i vi, ako rečete jezikom nerazumljivu reč kako će se znati šta govorite? Jer ćete govoriti u vetar. 

10. Ma koliko da je na svetu vrsta glasova, ali nijedan od njih nije bez značenja.  11. Ako, dakle, ne znam značenje glasa, biću tuđin onome koji govori, i onaj koji govori biće meni tuđin.  12. Tako i vi, budući da ste revnitelji duhovnih darova, trudite se da izobilujete u onima koji su za izgrađivanje Crkve.  13. Zato, koji govori jezik, neka se moli Bogu da i tumači.  14. Jer ako se tim jezikom molim Bogu, moj duh se moli, a um je moj bez ploda. 

15. Šta treba, dakle? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom, hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom.  16. Jer ako blagosiljaš duhom, kako će onaj koji zauzima mesto običnog vernika reći amin na tvoje blagodarenje, kad ne zna šta govoriš?  17. Jer ti dobro blagodariš, ali se drugi ne izgrađuje.  18. Blagodarim Bogu mome što govorim jezike više od svih vas.  19. Ali u Crkvi volim reći pet reči umom svojim, da i druge poučim, negoli hiljade reči jezikom.

Jevanđelje po Mateju, začalo 81. (20,17-28)

17. I polazeći Isus gore u Jerusalim, uze nasamo na putu Dvanaestoricu učenika, i reče im:  18. „Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Čovečiji biće predan prvosveštenicima i književnicima; i osudiće ga na smrt;  19. i predaće ga neznabošcima da mu se rugaju i da ga šibaju i razapnu; i treći dan vaskrsnuće.”  20. Tada mu pristupi mati sinova Zevedejevih sa sinovima svojim klanjajući mu se i moleći ga za nešto. 

21. A on joj reče: „Šta hoćeš?” Reče mu: „Reci da sednu ova moja dva sina, jedan sa desne strane tebi, a jedan s leve strane tebi, u carstvu tvome.”  22. A Isus odgovarajući reče: „Ne znate šta ištete. Možete li piti čašu koju ću ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?” Rekoše mu: „Možemo.”  23. I reče im: „Čašu, dakle, moju ispićete i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se; ali sesti meni s desne i s leve strane, nije moje da dam, nego kojima je pripremio Otac moj.” 

24. I čuvši to desetorica, rasrdiše se na ta dva brata.  25. A Isus dozvavši ih reče: „Znate da knezovi naroda gospodare njima i velikaši vladaju nad njima.  26. Da ne bude tako među vama; nego koji hoće da bude veliki među vama, neka vam bude služitelj.  27. I koji hoće među vama da bude prvi, neka vam bude sluga;  28. kao što ni Sin Čovječiji nije došao da mu služe, nego da služi i dadne život svoj u otkup za mnoge.”

Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.

Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.

Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.

Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.