EVO ZBOG ČEGA DONOSIMO POGREŠNE ODLUKE: Nikodim Svetogorac u jednoj rečenici objasnio koja greška nas udaljava od istine

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 152 (12,12-26)

12. Jer kao što je telo jedno i ima udove mnoge, a svi udovi jednoga tela, iako su mnogi, jedno su telo, tako i Hristos.  13. Jer se i jednim Duhom svi mi krstismo u jedno telo, bili Judejci, ili Jelini, ili robovi, ili slobodni; i svi smo jednim Duhom napojeni.  14. Jer i telo nije jedan ud nego mnogi.  15. Ako reče noga: „Pošto nisam ruka, nisam od tela”; zar ipak nije od tela? 

16. I ako reče uho: „Pošto nisam oko, nisam od tela”; zar ipak nije od tela? Ako bi sve telo bilo oko, gde je onda sluh?  17. Ako bi sve bilo sluh, gde je mirisanje?  18. A sada, Bog postavi udove u telu, svaki pojedini od njih kako htede.  19. A ako bi svi bili jedan ud, gde je telo?  20. Sada pak, mnogi su udovi, a jedno telo.  21. A oko ne može reći ruci: „Ne trebaš mi.“ Ili opet glava nogama: „Ne trebate mi.“  22. Nego, šta više, koji se udovi tela čine da su slabiji, neophodni su 

23. i koji nam se čine manje časni na telu, njima pridajemo veću čast.  24. I neugledni naši udovi imaju veći ugled, dok onim uglednim to ne treba. Ali Bog tako složi telo davši slabom udu veću čast,  25. da ne bude razdora u telu nego da se udovi podjednako brinu jedan za drugoga.  26. I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi, a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi.

Jevanđelje po Mateju, začalo 76. (18,18-22; 19,1-2; 19,13-15)

18. Zaista vam kažem: „Što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdrešite na zemlji biće razdrešeno na nebu.“  19. Opet vam zaista kažem: „Ako se dva od vas slože na zemlji u bilo kojoj stvari za koju se uzmole, daće im Otac moj koji je na nebesima.  20. Jer gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam i ja među njima.“  21. Tada mu pristupi Petar i reče: „Gospode, koliko puta, ako mi zgreši brat moj, da mu oprostim? Do sedam li puta?“ 

22. Reče mu Isus: „Ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam.“1. I kada svrši Isus reči ove, otide iz Galileje, i dođe u krajeve judejske preko Jordana.  2. I za njim iđaše narod mnogi i isceli ih onde.13. Tada mu privedoše decu da stavi ruke na njih, i da se pomoli; a učenici im branjahu.  14. A Isus reče: „Pustite decu, i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo nebesko.”  15. I položivši na njih ruke, otide odande.

Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj

Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.

Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.

Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.