UPALITI VEŠ-MAŠINU NA CRVENO SLOVO ILI NE? Sveštenik Predrag Popović odgovorio na pitanje koje godinama deli vernike

U našem narodu postoje brojna verovanja vezana za crvena slova u crkvenom kalendaru. Mnogi su tako odrastali u uverenju da na veliki praznik ne treba uključivati veš-mašinu, prati veš, čistiti kuću ili obavljati druge poslove jer bi to moglo da donese nesreću ili Božju kaznu.

Ipak, smisao crvenog slova nije u strahu od kazne, već u tome da se čovek tog dana više posveti molitvi, Bogu i svetoj liturgiji. Suštinsko pitanje nije samo da li se neki posao sme obaviti, već da li je praznik zaista proslavljen onako kako treba.

Sveštenik Predrag Popović govorio je upravo o ovoj nedoumici koja često postoji među vernicima, naglašavajući da se crvena slova u kalendaru ne razlikuju od drugih dana zbog zabrane rada, već zato što su to dani kada Crkva služi svetu liturgiju.

– Ima raznih verovanja u našem narodu, pa onda kažu ljudi: „E, oče, na taj dan se desilo ovo ili ono, neki su poginuli, neki se kupali, pa napravilo se to zlo…“ Svetiteljski praznici, bilo koji da su, pogotovo crveno slovo, na taj dan kada je crveno slovo, različit je od svih ostalih dana po tome što se taj dan služi liturgija – objasnio je otac Predrag u video-snimku objavljenom na Instagramu.

„Ide se na liturgiju, a ne na kupanje ili druge aktivnosti“

Prema njegovim rečima, najvažniji deo praznovanja jeste učešće u Svetoj liturgiji. Kada se u hramu služi bogosluženje, vernik bi trebalo da mu prisustvuje, a ostale aktivnosti da ostavi za kasnije, ukoliko je to moguće.

– Kada se služi liturgija u hramu, onda se ide na liturgiju, a ne na kupanje ili bilo gde drugde – rekao je sveštenik.

Otac Predrag podseća da su naši preci znali da praznik treba poštovati, ali su istovremeno razumeli i životne okolnosti. Ljudi koji su radili u polju nisu uvek mogli da ostave sve poslove, ali su se trudili da neko iz kuće ode u crkvu i pomoli se za celu porodicu.

– Naši stari su to znali i onda, kada su imali da rade nešto u polju, a bio je neki svetac, poslali bi nekoga iz kuće da ode u crkvu dok ostali rade. Ti idi, moli se, a ostali će da rade – objasnio je.

Kao primer zajedničke odgovornosti naveo je i događaje iz istorije Manastira Hilandar, kada su, prema predanju, tokom napada gusara jedni branili manastir, dok su se drugi molili.

– Ali neko treba da se moli, što kažu, za te ukućane, da to sve bude kako treba – istakao je.

Printscreen oca.org/Print Screen Instagram otac_predrag_popovic

 

Crveno slovo nije poziv na nerad i lenjost

Jedna od najčešćih zabluda jeste da je smisao crvenog slova u tome da čovek tog dana ne sme ništa da radi. Međutim, pravoslavno shvatanje praznika nije zasnovano na strahu, već na želji da čovek taj dan posveti Bogu i molitvi.

Sveštenik Predrag Popović objašnjava da danas mnoge porodice nemaju veliki broj članova, kao nekada, pa se često dešava da niko ne može da ostavi svoje obaveze. U takvim situacijama, ukoliko je moguće, neko iz domaćinstva treba da ode na liturgiju.

– Dok traje liturgija, nema tu, da kažemo tako, kupanja i nekih fizikalija i tako dalje – rekao je on.

Govoreći o poljoprivrednicima, otac Predrag je objasnio da njihov posao ima svoje posebnosti jer se neke obaveze ne mogu odložiti.

– Poljoprivrednici su drugo, oni opet imaju blagoslov da rade i kad je crveno slovo i kad nije, s tim da odu u crkvu kada mogu i kada nema posla – rekao je.

On je, međutim, upozorio da se taj blagoslov ne sme pogrešno razumeti.

– Ako oni kažu: „otac Peđa“ ili neko tamo dao je blagoslov poljoprivrednicima da rade svako crveno slovo kad treba, a oni ne idu u crkvu, e onda će i tu početi da se desetkuje. Zato, eto, da naučimo da crveno slovo znači da se ne radi, ne da bi se lenjstvovalo, nego da bi se posvetilo i otišlo na liturgiju – poručio je sveštenik.

Svetitelji nisu tu da kazne čoveka, već da ga podsete na Boga

Govoreći o narodnim strahovima da će čoveka stići kazna ako radi na praznik, otac Predrag je podsetio da svetitelji nisu oni koji čekaju da kazne ljude.

– Uglavnom, pomolite se Gospodu, jer Sveti Prokopije ne davi ljude, niti pak Sveti Ilija, nego ljudi, eto, ne mare za Boga, i onda im to dođe kao neki podsetnik kad se tako nešto loše desi – rekao je.

Pravoslavna vera ne poziva čoveka na sujeverni strah, već na veru, ljubav i poštovanje prema svetosti praznika. Crveno slovo nije samo dan kada se nešto „ne sme“, već prilika da čovek zastane, ode na liturgiju i posveti više vremena molitvi.

Zato odgovor na pitanje da li je greh raditi na crveno slovo ne može da se svede samo na jednostavno pravilo. Najvažnije je da čovek, koliko god može, praznik započne molitvom i učešćem u svetoj liturgiji, a svoje obaveze obavlja u skladu sa tim.

Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima.

Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.

Od hramova do krsnih slava u domovima, ovi znaci vere imaju duboku simboliku, ali Crkva upozorava na granicu između pobožnosti i narodnih verovanja koja se udaljavaju od njenog učenja.

Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.