STRIC JE RAZAPET NA KRSTU, A NJEGOVOM BRATANCU JE MAČEM ODSEČENA GLAVA: Danas slavimo Svete Prokla i Ilarija

Srpska pravoslavna crkva 25. jula molitveno se seća Svetih sveštenomučenika Prokla i Ilarija, ranih hrišćanskih stradalnika koji su svojom verom i postojanošću posvedočili pripadnost Hristu u vreme progona rimskog cara Trajana.

Sveti Proklo i Ilarije bili su rodom iz Kalipte u Maloj Aziji. Proklo je bio stric Svetog Ilarija. Živeli su u vremenu kada su hrišćani bili izloženi progonima zbog svoje vere, ali nisu želeli da se odreknu Hrista ni pred pretnjom stradanja.

Kada je Sveti Proklo izveden pred sudiju, upitan je o svom poreklu. Na pitanje: „Kakvoga si roda?“ hrabro je odgovorio: „Rod moj je Hristos, i nada moja Bog moj.“ Ovim rečima pokazao je da svoju najveću pripadnost ne vidi u zemaljskom poreklu, već u zajednici sa Hristom.

Kada mu je sudija zapretio mukama ukoliko ne prinese žrtve paganskim bogovima, Sveti Proklo je rekao da se ljudi boje da prekrše careve zapovesti zbog prolaznih kazni, a da se hrišćani još više staraju da ne pogaze Božju zapovest, jer se njome čuva nada u večni život.

Tokom mučenja Svetog Prokla, pred sudiju je izašao i njegov bratanac Ilarije, koji je otvoreno ispovedio svoju veru rekavši: „I ja sam hrišćanin.“ Zbog toga je i on podvrgnut stradanju. Posle mnogih muka, obojica su osuđena na smrt. Sveti Proklo je razapet na krstu, dok je Svetom Ilariju glava odsečena mačem.

Pravoslavna crkva ih naziva sveštenomučenicima jer su svoj život položili za veru u Hrista i tako postali svedoci Jevanđelja. Njihov primer podseća vernike da vera nije samo ispovedanje rečima, već i spremnost da se istraje u dobru i ostane veran Bogu i u najtežim okolnostima.

Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.

Crkveno predanje čuva uspomenu na episkopa tavromenijskog koji je, noseći krst pred napadačima, ostao primer hrabrosti, vere i poverenja u Boga.

Sveti Leontije i još 44 mučenika iz Nikopolja pokazali su da vera može biti jača od straha, mučenja i pretnje smrću.

Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.