CVEĆE MILJKOVIĆ, prvi udarnik Srbije: Posadio je 30.000 stabala i pomagao gde god je bilo najteže – upoznajte čoveka velikog srca

Malo je ljudi kojima tako odgovora ime kao Cveću Miljkoviću! Cveće (62) nekadašnji je pripadnik posebne jedinice policije, bio je i na ratištu, a iznenadni odlazak u invalidsku penziju s 38 godina potpuno ga je psihički slomio. Velika tragedija koja je zadesila Srbiju – zemljotres u Kraljevu 2010. odveo ga je na potpuno novi životni put – put solidarnosti, humanosti, volontiranja….

Cveće je danas udarnik-akcijaš, ide po svim bivšim zemljama SFRJ da pomaže u radnim akcijama, a poznat je i kao volonter koji je zasadio oko 30.000 stabala! Svi ga znaju kao čoveka koji ne odbija posao, a on se diči – ostaće nešto iza mene! Kraljevo ga je kasnije proglasilo počasnim građaninom za sve što je učinio za grad – od obnove posle zemljotresa do brojnih akcija koje je s kraljevačkim akcijašima nastavio narednih godina.

Sudbinski preokret

– Dok sam radio u policiji, davao sam krv na svaka tri meseca. Dao sam je više od 40 puta. Kada su mi lekari rekli da zbog bolesti više ne smem, kao da mi je oduzet poslednji način da budem koristan. Upao sam u depresiju i stalno razmišljao kako da ipak nekome pomognem – počinje priču Cveće, a priliku da nekome pomogne dobio je nekoliko godina kasnije, kad je zemljotres pogodio Kraljevo.

Privatna arhiva

Opština Ruma, čiji je žitelj, tada je, priča, slala humanitarnu pomoć, išla je i delegacija, ali nije bilo mesta za njega. Zato je zaustavio prvi kamion i zamolio vozača da ga poveze do razrušenog Kraljeva. Već narednog jutra je bio na krovovima porušenih kuća, pomagao je narodu u obnovi.

– U novembru su bili volonteri, a u decembru sam ostao privatno. Imao sam prijatelje u Kraljevu i nisam mogao da odem dok posao nije završen. U rokovniku sam imao pedesetak adresa ljudi kojima je trebalo pomoći. Dok sam radio na jednoj kući, prišla mi je televizijska ekipa i pitala ko sam, a ja sam im rekao: „Ako hoćete da imate sreće, zovite da vam kuću popravlja Cveće“ (smeh), to se toliko primilo… – kaže Cveće.

Privatna arhiva

– Već prve godine dobio sam udarničku značku – dodaje Cveće i nastavlja:

– Godine 2015. bio sam deo akcije pošumljavanja planine Stolovi, bio je požar. Tu su bili akcijaši iz cele bivše Jugoslavije, bila je grupa iz Sarajeva, sinovac Alije Sirotanovića Arif. I on je pošumljavao Stolove. Pričali su da bi ja mogao da menjam babu što se tiče lopate (smeh). Arif je isto moj kolega, radio je u policiji, inače stari akcijaš – navodi.

Pošumljavanje po bivšoj Jugoslaviji

Bio je deo radne akcije u Novom Pazaru 2019, kada su uređivali prostor oko Atletskog saveza u ovom gradu. Za dvadesetak dana, koliko je bio tamo, posadili su oko 8.500 sadnica. Procenjuje da je do danas zasadio oko 30.000 stabala svojim rukama, a dnevni rekord mu je 150 stabala.

– Najlepše mi je kada me šumari odvedu na Stolove i kažu: „Dođi da vidiš svoje boriće.“

Privatna arhiva

Pošumljavao je i Pasuljanske livade, radio u Valjevu, Jagodini i na brojnim drugim akcijama širom Srbije. Bio je i u Brezi u Bosni i Hercegovini, na Pohorju u Sloveniji, gde su pošumljavali nekadašnju skijašku stazu, dok je u Severnoj Makedoniji, posle završene radne akcije u Skoplju, ostao još dvadesetak dana kako bi pomagao stanovništvu ugroženom u poplavama. Za taj angažman dobio je i priznanje grada Skoplja.

Na svaku akciju odlazio je sopstvenim automobilom i sa svojim alatom.

– Nikada nisam čekao da mi neko nešto obezbedi. Ako treba da se radi, sednem u kola i krenem – kaže Cveće.

Na radnim akcijama pronašao je ono što je godinama tražio – zajedništvo. Danas one izgledaju gotovo isto kao nekada. Akcijaši dolaze iz svih krajeva Srbije i bivše Jugoslavije. Petkom se okupljaju i upoznaju, ujutru ih budi truba i sledi postrojavanje, raspodela zadataka i odlazak na teren. 

Privatna arhiva

Posle celodnevnog rada zajedno večeraju, druže se i prisećaju nekadašnjih akcija, a nedelja je rezervisana za obilazak grada domaćina.

– Tu nema podele ko je odakle. Svi smo došli da ostavimo nešto iza sebe – kaže Cveće.

Porodica me pita što radim džabe

Njegova porodica često ga pita zašto sve to radi bez ikakve nadoknade.

– Kažu mi: „Što radiš džabe?“ A ja im odgovorim da nije džabe. Kako čoveku kome je zemljotres srušio kuću ili kome je poplava odnela sve da naplatite pomoć? Kad vidiš da neko nema ništa, nemaš pravo da okreneš glavu – priznaje on.

Nebojša Mandić

Ovakvom odnosu prema životu i ljudima naučio ga je otac, koji mu je uvek govorio: „Pomozi, ne odmogni.“

– Tako sam odrastao. Kod nas su komšije jedni drugima unosile drva, ugalj, pomagale oko kuće, oko svega.

Privatna arhiva

Nisam imao od koga da naučim drugačije.

Danas, kada ga pitaju šta ga i dalje tera da, uprkos godinama i operacijama, uzme lopatu i krene na novu akciju, odgovara isto kao i pre šesnaest godina, kada je stopirao kamion za Kraljevo.

– Ja nigde ne pitam ko je koje vere, koje nacije ili koje stranke. Samo pitam gde treba da se radi. Mene gde god pozovu – ja idem – priznaje Cveće.

Lična karta

Ime: Cveće

Prezime: Miljković

Godine 62

Zanimanje: Penzionisani pripadnik policije

Hobi: Udarnik-akcijaš po Srbiji i bivšim zemljama SFRJ

Prijavite svoje heroje

Pozivamo škole, klubove i zajednice da prijave talentovanu decu i mlade, kao i sugrađane koji su pokazali humanost ili prevazišli teške izazove, slanjem kratkog opisa i kontakta na mejl katarina.blagovic@medijskamreza.rs

Prijatelji projekta

Kompanije „Imlek“, „Hemofarm“ i „Banka Intesa“ prepoznale su značaj inicijative „Priče o pravim vrednostima„, kao platforme koja promoviše odgovornost, solidarnost i autentične društvene vrednosti. Njihova podrška potvrđuje posvećenost negovanju vrednosti koje doprinose razvoju zajednice i isticanju pozitivnih primera koji inspirišu.