S ČASNIM KRSTOM U RUKAMA, SAČUVAO JE CEO GRAD OD POKOLJA: Sutra slavimo Svetog Pankratija

Srpska pravoslavna crkva 22. jula obeležava praznik posvećen Svetom sveštenomučeniku Pankratiju, episkopu tavromenijskom, jednom od prvih hrišćanskih pastira koji je postradao za veru Hristovu.

Sveti Pankratije rođen je u Antiohiji u vreme kada je Gospod Isus Hristos živeo među ljudima na zemlji. Njegovi roditelji, čuvši za Hristova čuda i Njegovu propoved, poželeli su da vide Spasitelja, pa su sa sinom otišli u Jerusalim. Tamo su imali priliku da čuju Njegove reči i vide čuda koja je činio. U Jerusalimu je Pankratije upoznao i Svetog apostola Petra.

Posle Hristovog vaznesenja, Pankratije i njegovi roditelji primili su svetu tajnu krštenja u Antiohiji. Kasnije se Pankratije povukao u osamu, gde je vreme provodio u molitvi i podvigu. Boravio je u jednoj pećini u oblasti Ponta, gde ga je pronašao apostol Petar. Po dogovoru sa apostolom Pavlom, apostol Petar postavio ga je za episkopa tavromenijskog na Siciliji.

Kao episkop, Sveti Pankratije revnosno je propovedao Hristovu veru i brinuo o crkvi i vernicima svoje eparhije. U Tavromeniji je mnoge ljude krstio i pomogao im da upoznaju hrišćansko učenje, dok je one koji su već primili veru učvršćivao u životu po Jevanđelju. Svojim delima i molitvama svedočio je o Božjoj blagodati.

Prema crkvenom predanju, zahvaljujući njegovom propovedanju, mnogi stanovnici grada napustili su idolopoklonstvo i prihvatili hrišćansku veru.

Kada je neznabožački vojskovođa Akvilin čuo da je gotovo čitav grad Tavromen prihvatio hrišćanstvo, krenuo je sa vojskom da napadne grad i uništi hrišćansku zajednicu. Sveti Pankratije tada je ohrabrio vernike da ostanu čvrsti u veri, a potom je zajedno sa sveštenstvom izašao pred vojsku noseći časni krst.

Crkveno predanje kazuje da je, kada se vojska približila gradu, među napadačima nastala velika pometnja i strah. Vojnici su se u metežu okrenuli jedni protiv drugih i tako je grad, prema predanju, bio sačuvan od napada.

Ipak, život Svetog Pankratija završen je mučenički. Zbog zavisti i mržnje pojedinih neznabožaca, on je stradao za Hrista i tako postao jedan od mučenika prvih vekova hrišćanstva. Njegove svete mošti danas se čuvaju u Rimu.

Na dan njegovog praznika vernici se sećaju svetitelja koji je kroz molitvu, smirenje i istrajnost osnovao Veliku Lavru na Svetoj Gori i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavnog monaštva.

Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.

Veruje se da su molitve ovog svetitelja donele brojna isceljenja, a da su se čudesa nastavila i posle njegovog upokojenja.

Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.