U svakodnevici, među brojnim navikama koje ponavljamo gotovo nesvesno, nalazi se i jedan od najsvetijih znakova hrišćanske vere. Mnogi vernici se prekrste pri ulasku u hram, pred molitvu, na početku puta ili u teškom trenutku, ali se često zaboravlja da krsni znak nije samo pokret ruke, već svedočenje vere i obraćanje Bogu. Upravo na tu opasnost od površnosti upozoravao je Sveti Serafim Sarovski, koji je u jednoj svojoj pouci govorio o sili krsta, značenju krsnog znaka i odnosu čoveka prema svetinji koju nosi na sebi.
Sveti starac podsećao je da se hrišćanin ne krsti mehanički, iz navike, već sa pažnjom, verom i strahopoštovanjem, jer svaki put kada se oseni krstom, on ispoveda kome pripada i kome se obraća. Njegove reči ostale su kao poziv da se u najjednostavnijim radnjama vere ponovo otkrije dubina:
– Krsnim znakom se osenjujemo, tj. krstimo se, prvo radi toga da bi taj znak na nama video Bog. Da, braćo, Bog vidi kada se mi krstimo, kada stavljamo na sebe znak krsta. A neki od vas se krste nemarno, brzajući, i nimalo se ne udubljuju u to što čine! Greh je tako krstiti se! Valja se krstiti sa pažnjom i strahopoštovanjem. Kažeš – nema sile u krstu. Nije tačno, ima u krstu sile i to velike, kada se krstiš kako treba – sa verom i strahopoštovanjem i misleći o tome šta zapravo činiš.
Krsni znak je znak zbog koga Bog obraća svoju pažnju na nas i zbog koga na nas izliva svoju spasonosnu dobrotu. Krsni je znak onaj pečat zbog koga Bog prima naše molbe. Moliti se, znamenujući se krsnim znakom, znači moliti se, iskati nešto u ime Isusa Hrista: „Ja nisam došao sam, mene je Isus Hristos poslao k Tebi, Gospode! A da je to stvarno tako, svedoči pečat Njegov na meni krsni znak!“
Ako, pak, misliš, čoveče, da u krstu nema sile, zašto se onda uopšte i krstiš? Ili nikako ne stavljaj na sebe krst i onda će svi znati da nisi hrišćanin, ili ga stavljaj onako kako treba: ne brzajući, sa strahopoštovanjem i pažnjom, udubljujući se u to što činiš!
Znači, mi se osenjujemo krsnim znamenjem da bismo privukli na sebe blagodat Božiju.
Krst kao oružje protiv đavola i ispovedanje vere
I još se krstimo zbog toga da bi to video lukavi, naš neprijatelj, đavo. Da, braćo, neka i lukavi vidi kako se mi osenjujemo krsnim znakom, neka vidi zato što on taj znak ne voli. Kao što se boji Samog Isusa Hrista, tako se boji i znaka Hristovog – krsta. Krst je najpouzdanije oružje protiv đavola, najjača zaštita od njega, najoštriji mač protiv neprijatelja. Krsni znak čuva nas i štiti od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas anđeo Hristov čuva i štiti. Đavo beži od krsnog znaka, a anđeo nam na krsni znak prilazi.
Najzad, mi se krstimo i radi toga da bismo pred drugima ispovedali Isusa Hrista, koji je raspet na krstu – da, neka ljudi vide koga mi to ispovedamo, u koga verujemo, u koga se nadamo, koga volimo, koga poštujemo! A tebe je, međutim, ponekad stid da se prekrstiš! Znaš li ti kakav greh time činiš? To znači da se stidiš što si hrišćanin, stidiš se što pripadaš Hristu, što u Hrista veruješ, u Hrista se nadaš, Hrista poštuješ i voliš.
Ne, nemoj se stideti da priznaš da si hrišćanin, da si Hristov, inače će se Isus Hristos postideti da te prizna svojim na Strašnom sudu svome i neće hteti da te primi u carstvo nebesko. Prema tome, mi se krstimo radi toga da bismo pokazali da smo hrišćani, da bi to video Bog, anđeo čuvar naš, lukavi i da bi ljudi videli da smo hrišćani.
Merilo naše pobožnosti
Po tome kako se čovek krsti, može se odrediti i kakav je hrišćanin. Čak se može i ovako reći: „Kako se ko krsti, tako i veruje“. U duhovnom životu u svemu se počinje od malog. Ko ispuni malo, utvrđuje se u većem. Iz majušnog semena strahopoštovanja izrasta veliko stablo hrišćanske pobožnosti – govorio je Sveti Serafim Sarovski.
Reči ovog ruskog svetitelja podsećaju da vera nije sastavljena samo od velikih odluka i podviga, već i od načina na koji činimo ono što svakodnevno ponavljamo. Krsni znak je mali pokret, ali prema učenju ovog svetitelja, u njemu se vidi odnos čoveka prema Bogu: da li je vera samo običaj ili živo svedočenje.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu.
Govoreći o značaju krsta, otac Srećko objašnjava da je on danas najupečatljivije obeležje hrišćanstva, ali da njegovo značenje kroz istoriju nije uvek bilo takvo.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Bila јe autentična i harizmatična diva“: Vučić uputio saučešće povodom smrti Olivere Katarine
SUTRA U 10 ČASOVA: Vučić sa delegacijom Evropske banke za obnovu i razvoj za jugoistočnu Evropu
PROTESTI U UKRAJINI: DA LI RAT OTVARA KRIZU IZMEĐU POLITIČKOG I VOJNOG VRHA