SUTRA JE VELIKI CRKVENI PRAZNIK: Slavimo Svetog Sisoja kome je Bog dao dar da isceljuje bolesne

Srpska pravoslavna crkva 19. jula proslavlja praznik posvećen Prepodobnom Sisoju Velikom, jednom od najpoznatijih egipatskih pustinjaka i učeniku Svetog Antonija Velikog.

Prepodobni Sisoje rođen je u Egiptu, a svoj monaški put započeo je pod rukovodstvom Svetog Antonija, velikog učitelja pustinjskog podviga. Posle smrti svog duhovnog oca, Sisoje se nastanio na gori koja je nosila ime Antonijeva, na mestu na kojem se ranije podvizavao i sam Sveti Antonije.

Život Prepodobnog Sisoja bio je ispunjen molitvom, trudom i borbom sa sopstvenim slabostima. Dugogodišnjim podvigom uspeo je da pobedi strasti i stekne veliko smirenje, blagost i krotkost. Zbog takvog života Bog mu je podario posebne darove, pa je svetitelj isceljivao bolesne, pomagao onima koji su tražili duhovnu utehu i, prema crkvenom predanju, vaskrsavao mrtve.

Šezdeset godina proveo je u pustinji, gde su mu dolazili monasi i obični ljudi tražeći savet, utehu i odgovor na najvažnija životna pitanja. Njegove pouke ostale su sačuvane do danas kao svedočanstvo o dubokoj veri, smirenju i potpunom poverenju u Boga.

Jedna od važnih pouka Svetog Sisoja odnosila se na način na koji čovek treba da prihvati životne teškoće. Učio je da se u svakom iskušenju treba predati Božjoj volji i imati smirenje, prepoznajući sopstvene slabosti. Kada čoveka zadesi nešto dobro, treba da zna da je to dar Božjeg promisla.

Na pitanje jednog monaha kako da ugodi Bogu i pronađe spasenje, Prepodobni Sisoje odgovorio je da čovek treba da se udalji od svega što ga odvaja od Boga, da se posveti molitvi i da kroz sjedinjene sa Tvorcem pronađe pravi mir.

Svetitelj je posebno govorio o značaju smirenja. Kada su ga pitali kako se ono zadobija, odgovorio je da čovek postaje smiren kada nauči da svakog drugog smatra boljim od sebe.

Kada se jedan monah požalio da ne može da zapamti sve mudre izreke koje je pročitao kako bi ih kasnije ponavljao drugima, Sveti Sisoje mu je odgovorio da nije najvažnije pamtiti mnogo reči, već zadobiti čistotu uma i govoriti iz takve unutrašnje čistote, sa poverenjem u Boga.

Pred svoju smrt, lice Prepodobnog Sisoja zasijalo je poput sunca. Monasi koji su se nalazili oko njega sa divljenjem su posmatrali ovu pojavu, a nakon što je svetitelj predao svoju dušu Bogu, cela prostorija ispunila se blagim mirisom. Prepodobni Sisoje upokojio se u dubokoj starosti, oko 429. godine.

Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.

Kada je car Trajan tražio da se odrekne Hrista, ostao je veran veri i zbog toga pretrpeo mučenje i tamnicu.

Život ovog velikog učitelja Crkve obeležili su nepokolebljiva odbrana pravoslavne vere, brojna duhovna dela i Veliki kanon, koji i danas vernike vodi putem iskrenog pokajanja i susreta sa Hristom.

Na dan njegovog praznika vernici se sećaju svetitelja koji je kroz molitvu, smirenje i istrajnost osnovao Veliku Lavru na Svetoj Gori i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavnog monaštva.