STAVLJENA TAČKA NA TEORIJI ZAVERE O APOLU 11?! Sada je sve mnogo jasnije!

Verovatno najpoznatijih teorija zavere na svetu glasi – “Amerika je lažirala sletanja na Mesec”.

Jedan od “argumenata” pristalica ove teorije, koji ponavljaju decenijama, jeste da se na fotografijama astronauta Nila Armstronga i Baza Oldrina “ne vide zvezde”.

Svi elementi pravog trilera

Sada se istim povodom oglasio i čuveni američki astrofizičar, pisac i popularizator nauke, Nil Degras Tajson. On je objasnio da odgovor nema nikakve veze sa zaverama, već sa osnovama fotografije.

Teorija da su ljudi “nikada nisu sleteli na Mesec” verovatno je jedna od najrasprostranjenijih u istoriji. Ova “fantastična priča”, podsećamo, sadrži gotovo sve elemente trilera – tehnološka dostignuća, napetost Hladnog rata, trku sa vremenom i veliki državni projekat iza kojeg stoji vlada SAD.

Upravo zbog toga nije teško razumeti zašto je ideja da su Apolo misije bile “inscenirane” godinama podsticala maštu dela javnosti. Međutim, uprkos popularnosti, reč je klasičnoj teoriji zavere za koju ne postoje naučni dokazi.

Poznati naučnik nedavno je gostovao u podkastu “StarTalk” i osvrnuo se na argument o “manjku zvezda” na fotografijama astronauta NASA.

– Postoje ljudi koji su uvereni da nikada nismo sleteli na Mesec. Posmatraju fotografije Armstronga i Oldrina i kažu: ‘Znamo da bi zvezde trebalo da se vide tokom dana, a na ovoj fotografiji ih nema. Dakle, nismo zaista bili na Mesecu’, kao da NASA ne bi znala da pridoda zvezde na fotografije da je sve bilo lažirano – kazao je.

Nastavljajući u šaljivom tonu, dodao je:

– Zar mislite da su ljudi u NASA bili toliko nesposobni?

On je želeo da ukaže da kada bi neko zaista organizovao tako složenu prevaru, vodio bi računa da na fotografijama budu prikazane i zvezde, pa čak i njihov tačan raspored na nebu.

Jednostavno naučno objašnjenje

Prema Tajsonovim rečima, razlog zbog kojeg se zvezde ne vide nema nikakve veze s navodnim prikrivanjem istine. Objašnjenje se nalazi u načinu na koji funkcioniše fotografski aparat.

– Ono što ti ljudi ne razumeju, jeste kako funkcioniše fotografija. Površina Meseca bila je izuzetno osvetljena svetlošću Sunca, zbog čega se otvor blende na kameri zatvara i aparat jednostavno nije mogao da registruje veoma slabu svetlost objekata kao što su zvezde –  kazao je naučnik.

Drugim rečima, kamera je bila podešena tako da pravilno zabeleži izuzetno osvetljenu površinu Meseca i bele skafandere astronauta. Pošto su zvezde neuporedivo slabiji izvori svetlosti, njihov sjaj nije mogao da bude zabeležen pri takvim podešavanjima ekspozicije.

Taj princip lako se može objasniti svakodnevnim primerom.

Ukoliko foto-aparat usmerite ka jakoj stonoj lampi, dok se iza nje nalaze sitne LED lampice, svetlost lampe potpuno će nadjačati mnogo slabije izvore svetlosti u pozadini.

Ukoliko biste, s druge strane, podesili kameru tako da registruje slabe LED lampice, jaka svetlost lampe potpuno bi “spržila“ fotografiju i učinila je neupotrebljivom.