KADA I KAKO SE MOLITI SVOM ANĐELU ČUVARU: Otac Oleg otkriva zašto je posebno važno da se molimo ponedeljkom i podseća na stari pravoslavni običaj

Mnogi vernici se suočavaju sa istim problemom: tokom molitve misli često lutaju, pažnju prekidaju umor i svakodnevne brige, pa čoveku nije lako da se u potpunosti usredsredi na razgovor sa Bogom i unutrašnju tišinu koju molitva donosi. Odgovor na pitanje kako da vernik sa većom pažnjom pristupi molitvi i bude svestan prisustva svog anđela čuvara dao je protojerej Oleg Stenjajev u jednoj od svojih pouka.

– Prvo, ne zaboravite da čitate molitvu svom anđelu čuvaru. Zatim, postoji pobožni pravoslavni običaj: čitajte molitve i kanon svom anđelu čuvaru u ponedeljak, jer se ponedeljak smatra danom posvećenim anđelima. Mene je jedan starac uputio: kada čitaš molitvu svom anđelu čuvaru, pogledaj blago udesno. Pitao sam zašto. Zato što je anđeo uvek sa naše desne strane. Gledaj u svoj molitvenik, u svoju ikonu, ali imaj na umu da je on sa desne strane i da uvek zrači blagom toplinom i unutrašnjom svetlošću. A sa leve strane je bes; on se meša u naše molitve, tera nas da zevamo tokom večernjih molitava i slično – poručio je otac Oleg.

Pouka protojereja Olega Stenjajeva podseća da molitva nije samo izgovaranje reči, već i trud da čovek sačuva pažnju, sabranost i mir u svom srcu. U pravoslavnom predanju anđeo čuvar nije samo simbol zaštite, već i nevidljivi saputnik kome se vernik obraća kroz molitvu. Njegov blizak odnos sa čovekom neguje se kroz svakodnevni duhovni život, molitvu i nastojanje da srce ostane okrenuto ka dobru.

Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.

Prema rečima moskovskog mitropolita iz 19. veka, čovek pred putirom ne stoji kao pred simbolom, već pred ognjem koji preobražava greh, leči unutrašnje rane i otvara perspektivu večnog života.

Veliki duhovnik sa Svete Gore podseća da slabost nije kraj borbe, već prilika za pokajanje i povratak Bogu, jer posle pada najopasnije je izgubiti nadu.

Jedan od najvećih ruskih duhovnika upozoravao je da čovek lako može da postane zarobljenik sopstvenih briga, pretpostavki i neprestanog preispitivanja, a izlaz je video u jednostavnom životu sa Bogom.