JELENA i MARA, ponos Srbije: Mlade NAUČNICE koje su osvojile svet svojim istraživanjima

Na Internacionalnom naučnom sajmu iz matematike, nauke i inženjerskih nauka, koje se početkom juna održalo u Izmiru (Turskoj), i na kome su učestvovala 224 mlada naučnika iz 17 zemalja, ceo tim iz Srbije – jedanaestoro dece osvojilo je medalje!

Iskra Gnjidić i Marko Kragulj osvojili su zlatne medalje, srebrne Mara Stanišić, Katarina Jovanov i Katarina Jakovljević, dok je bronza pripala Jeleni Ječmenici, Teodori Arsić, Ani Savićević, Juliji Đošić, Mariji Ignjatijević i Nataliji Arsić. Međutim, nije ova međunarodna smotra bila klasično takmičenje. Ovi klinci, svi srednjoškolci, takmičili su se s naučnim radovima! Višemesečna istraživanja, pisanja radova, provere, brušenje teksta i slanje finalne verzije u inostranstvo na takmičenje. Pa selekcija, beskonačne provere i poziv da dođu i prezentuju svoj rad zajedno s ostalim takmičarima.

Privatna arhiva

Šta znači učestvovati na jednom ovakvom takmičenju, kako su došle na ideje za radove i koliko je trajalo pisanje projekta za „Priče o pravim vrednostima“ govore Jelena Ječmenica, koja je osvojila bronzu u oblasti hemije, i Mara Stanišić, koja je donela srebro u oblasti biologije. Sva deca su članovi Regionalnog centra za mlade talente „Nikola Tesla“.

Jelena Ječmenica: Uticaj lasera na biljke

Jelena Ječmenica (17) treća je godine Devete gimnazije, odlična je učenica sa svim peticama, a interesovanja i hobija ima za desetoro dece. Redovna je na takmičenjima i već sad ima konture svog daljeg školovanja. Kad ispred sebe imate takvo dete, onda i ne čudi, ili manje čudi, kad se razgovor prirodno nadoveže na njen naučnoistraživački rad. Jelena je na pomenutom takmičenju osvojila bronzanu medalju iz oblasti fizike, a u svom radu bavila se laserima, odnosno njegovim uticajem na biljke.

Privatna arhiva

– Laseri su me oduvek zanimali, istraživala sam ih tokom godina, a sad konkretno primenu lasera u oblasti biljaka. Otkrila sam da ako se laserom označi seme biljke, biljka može brze da izraste i da bude tolerantnija na biotički stres. Probala sam i njegov uticaj i na list biljke, ispitivala efekte – pojašnjava Jelena.

Istraživanje za ovaj rad je trajalo mesec-dva, a pisala ga je tokom zimskog raspusta. Posle je, dodaje, samo dopunjavala finese.

– Moja mentorka je penzionisana profesorka ETF, ona me je spojila s jednim čovekom iz Instituta za fiziku u Zemunu i tamo sam radila eksperiment. Inače, na ovom takmičenju veliki udeo ima i prezentacija, ne samo rad. Morali smo da napravimo poster, a potom i da 10 minuta na engleskom predstavimo šta smo radili uz pomoć prezentacije u Pauer pointu. Potom smo odgovarali na pitanja komisije. To je bio izazov, teže je da pronađete pravu reč u trenutku, a ne sme da bude stajanja u govoru – kaže Jelena, kao i da je morala da vodi računa da ne priča brzo kao i inače.

Privatna arhiva

– Medalja je kruna na sav moj rad i trud. Lepo sam se osetila što je moj rad primećen.

Član je centra oko tri godine. Jelena trenira karate, voli da trči, bila je u Petnici i član je crkvenog hora u Crkvi Sveti Vasilije Ostroški na Bežaniji.

Lična karta

Ime: Jelena

Prezime: Ječmenica

Godine: 17

Obrazovanje: Deveta gimnazija

Najbolji plasman: Osvojila bronzanu medalju na Internacionalnom naučnom sajmu iz matematike, nauke i inženjerskih nauka u oblasti fizike

Mara Stanišić: Larve brašnog crva i biorazgradnja stiropora

Mara Stanišić (17) treća je godina gimnazije „Ruđer Bošković“ i osvojila je srebrnu medalju u oblasti biologije na ovom takmičenju. Pored ogromnog znanja i truda, samopouzdanje i vizualizacija su joj dodatni plus, a sebe vidi jednog dana na Lomonosovu.

Privatna arhiva

– Moj rad se odnosio na mogućnost primene larvi tenebrio molitor, brašeni crv, u biorazgradnji stiropora. U suštini tu je poenta da te larve konzumiraju stiropor i one ga razgrađuju potpuno na ugljen-dioksid i vodu i taj ugljen-dioksid ugrađuju u svoju biomasu. To znači da mi nemamo emisiju štetnih gasova ili bilo kakvih štetnih supstanci, koja je prisutna kada razgrađujemo stiropor procesom pirolize, koji je najzastupljeniji i veoma štetan za životnu sredinu. Prirodno se stiropor praktično ne razgrađuje, uvek ostaju mikročestice – navodi, kao i da je larve konkretno posmatrala tri nedelje i na svakih sedam dana merila masu larvi, koliko su stiropora pojele, mekinja, koliko su fraza proizvele…

– Fras, zapravo, predstavlja u najvećoj meri njihov izmet, ostatke od presvlačenja od košuljica i ostatke nepojedene hrane. Istraživanje sam radila na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – dodaje Mara.

Mentor joj je bila Larisa Ilijin s instituta. Na pitanje zašto se odlučila baš za ovo istraživanje, kaže da je njen rad originalno bio iz oblasti hemije, jer ovo jeste na granici hemije i biologije, i da ju je oduvek zanimalo sve što spada između te dve oblasti.

– U osnovnoj sam imala divne nastavnice iz hemije i biologije i obe su me zainteresovale za te predmete. U Petnici sam uvek radila enzime, tamo sam bila na hemiji, ali i enzimi jesu nešto između biologije i hemije. Ovim sam napravila iskorak – kaže Mara.

Prezentacija rada na engleskom joj nije predstavljala problem jer ide u internacionalnu školu, pa joj je nastava inače na engleskom. Tremu nije imala na samoj prezentaciji, već pre toga, a na pitanje da li je očekivala ovakav plasman, priznaje da jeste!

– Iskreno, jesam. Kad god idem na takmičenja, u najvećoj meri mislim i da prođem jer sebi postavim u glavi kao da sam ja to već osvojila, uvek imam taj stav. Nikad ne razmišljam šta ako ne uspem, koja mi je rezervna opcija – navodi ona.

Mara je odlična učenica, razmišlja o studijama hemije ili tehnologije u inostranstvu.

– Moja trenutna želja je Lomonosov u Moskvi – priznaje.

Lična karta

Ime: Mara

Prezime: Stanišić

Godine 17

Obrazovanje: Gimnazija „Ruđer Bošković“

Najbolji plasman: Srebrna medalja na Internacionalnom naučnom sajmu iz matematike, nauke i inženjerskih nauka u oblasti biologije

Nikola Srzentić: Na takmičenju deca iz celog sveta igrala užičko kolo

Nikola Srzentić (65) već 27 godina je rukovodilac i organizator Regionalnog centra za mlade talente „Nikola Tesla“, svojevrsnog rasadnika mladih odlikaša. Sam centar opisuje kao instituciju koja se bavi nadarenom školskom populacijom i mesto gde ulažu napor da pomognu mladom čoveku oko izbora svoje oblasti.

Nebojša Mandić

– Proces rada u centru je takav – na početku školske godine se sprovodi proces identifikacije, lagano testiranje, i određuje se na osnovu rezultata gde dete u tom trenutku može najviše da pruži. Svake godine može da se menja naučna disciplina, dok god dete ne nađe svoj krajnji put. Kad se završi, dakle, proces indentifikacije, ide konsultativna nastava, grupna nastava gde rade predavači u manjim grupama. Uloga predavača je tu da od jedne široke oblasti napravi levak i dođe do konkretnog problema koji će se istraživati. Kad se to završi, definišu se naslovi istraživačkog rada i radi se mentorska nastava jedan na jedan iz usko stručnih oblasti koje centar obezbeđuje svojim polaznicima – kaže Srzentić.

Pre korone ovaj centar je imao oko 2.000 polaznika, danas oko 650.

– Osnovni problem je što smo izgubili naš prostor u Ustaničkoj ulici, to je bio prostor Skupštine grada Beograda, nismo mogli da obezbedimo finansiranje, centar je neprofitna organizacija, i morali smo da izađemo. Danas se nalazimo u dve osnovne škole, vikendom, da ne remetimo rad – dodaje Srzentić.

Nebojša Mandić

Za kraj, poručuje da su ova deca najbolji ambasadori naše zemlje:

– U okviru svakog takmičenja bude i predstavljanje zemlje iz koje dolaze deca, sada je bio kulturni sajam, kulturno veče. One (Jelena i Mara) su bile fantastične, meni je srce zaigralo kad je naša grupa podigla 220 dece da igraju užičko kolo.

Prijavite svoje uzore

Pozivamo škole, klubove i zajednice da prijave talentovanu decu i mlade, kao i sugrađane koji su pokazali humanost ili prevazišli teške izazove, slanjem kratkog opisa i kontakta na mejl katarina.blagovic@medijskamreza.rs

Prijatelji projekta

Kompanije „Imlek“, „Hemofarm“ i „Banka Intesa“ prepoznale su značaj inicijative „Priče o pravim vrednostima„, kao platforme koja promoviše odgovornost, solidarnost i autentične društvene vrednosti. Njihova podrška potvrđuje posvećenost negovanju vrednosti koje doprinose razvoju zajednice i isticanju pozitivnih primera koji insprišu.