Scena sa mundijala viđena u krnjači pre 39 godina! Pljačka na isti način – danas Norveška, a pre četiri decenije Ivan Milutinović!

Utakmica o kojoj se i dan danas priča odigrala se 1987. godine…

Neverovatna paralela spaja četvrtfinale Mundijala 2026. godine i dramatični rasplet beogradskog lokalnog derbija iz 1987. godine. Akteri različiti, a greška sudija – identična.

Čitava sportska javnost danima već bruji o detaljima sa četvrtfinalnog okršaja Svetskog prvenstva u kojem je selekcija Engleske rezultatom 2:1 eliminisala Norvešku. Ipak, duel će ostati upamćen po izjednačujućem pogotku Džuda Belingema u sudijskoj nadoknadi prvog poluvremena, koji je podigao ogromnu prašinu.

Svemu je prethodilo ispucavanje norveškog čuvara mreže Aleksandra Njilanda. Snimci jasno pokazuju da je lopta tom prilikom zakačila sajlu koja drži TV kameru iznad samog terena. Prema zvaničnim fudbalskim pravilima, pomenuta sajla se tretira kao „strano telo“, što znači da je igra morala biti prekinuta, a kasniji gol poništen.

Međutim, reakcija FIFA je izostala uz obrazloženje da ugrađeni čip u lopti nije registrovao nikakav kontakt sa sajlom, bez obzira na to što je putanja lopte bila fizički potpuno neprirodna. Reakcije nije bilo ni iz VAR sobe. Engleska je u nastavku meča preko istog igrača obezbedila kartu za polufinale, dok je Norvežanima ostala gorčina.

Ipak, istorija se ponavlja. Gotovo preslikan scenario, verovali ili ne, odigrao se pre 39 godina na terenu u Krnjači!

Krnjača, jun 1987: Borba za viši rang i „viša sila“ iznad gola

Bilo je to poslednje kolo Beogradske zone, igrano 21. juna 1987. godine. Ekipi „Ivana Milutinovića“ je pred domaćom publikom bila neophodna pobeda nad susednim Palilulcem kako bi osigurala istorijski plasman u Drugu Srpsku ligu. Sa druge strane, njihovom kiksu se potajno nadao tim IMT-a.

Domaćin je rano stigao do prednosti golom Simonovića već u 13. minutu i sve je teklo po planu do samog finiša utakmice. A onda je usledila bizarna situacija koja neodoljivo podseća na mundijalsku dramu sa sajlom – samo što je u glavnoj ulozi bila jedna krošnja.

Evo kako je beogradski list Sport u svom tadašnjem izveštaju opisao ove neverovatne scene:

– Pet minuta delilo je fudbalere „Ivana Milutinovića“ do Druge srpske lige, a tada korner za Palilulac. Lopta je nabačena na „drugu“ stativu i kada su već svi igrači i golman Sole tamo krenuli, udarila je u granu iznad gola, promenila smer i pala kod „prve“ stative. Tu se našao Perković i nonšalantno sa pola metra poslao loptu u mrežu. Nastala je neopisiva gužva kada je arbitar po njim priznao taj gol. Svi fudbaleri domaćih su ga okružili i prisiljavali da promeni odluku, što je u jednom trenutku i učinio. Posle konsultacija sa delegatom i pomoćnim sudijom Obradovićem, gol je, ipak, priznat. Domaćin je zbog toga najavio žalbu.

Nakon prvobitnog priznavanja, pa poništavanja gola usled pritiska domaćih igrača, arbitar Milan Ponoš je posle razgovora sa delegatom i pomoćnikom prelomio da gol ipak važi.

Tadašnji delegat Slavko Marković i predsednik Takmičarske komisije Zone Zoran Vučurović ostali su dosledni svojoj odluci:

– Gol je regularan!

Oni su tada ponudili prilično nesvakidašnje objašnjenje za ovakav ishod:

– Bitno je da lopta nije prešla gol-aut liniju, a što je zakačila gredu ili svom putu, to je kiks domaćina.

Ovakva odluka izazvala je gnev prisutnih navijača, pa su arbitri i delegat teren napustili pod policijskom pratnjom. Istovremeno, ekipa IMT-a je trijumfom nad Prvom Iskrom (2:1) obezbedila šampionsku titulu i plasman u viši rang. Ekipa „Ivana Milutinovića“ se kasnije fuzionisala sa BASK-om, nastavivši takmičenje pod imenom BASK PIM.

Žalba odbijena jer domaćin „nije posekao grane“

Iako je klub iz Krnjače odmah uložio zvaničnu žalbu, nakon višednevne sage za zelenim stolom potvrđen je rezultat 1:1, čime je IMT i zvanično promovisan u šampiona.

Legendarni novinar Sporta i Sportskog Žurnala, Ljubiša Ganović Bica, koji je izveštavao sa ovog istorijskog meča, prisetio se tih događaja:

– Malo svedoka je bilo na toj utakmici, gotovo niko nije ni hteo da ide da gleda duel komšija u Krnjači. Vrlo dobro se sećam tog momenta, lopta je posle kornera pogodila granu iznad gola domaćeg tima i pala je pravo ispred fudbalera Palilulca koji je postigao gol. Bio je to veliki skandal, ali je rezultat ostao na snazi, čelnici koji su odlučivali o žalbi jedostavno su smatrali da je dužnost domaćina bila da vodi računa o terenu i da poseče grane.

Da je u pitanju bila kardinalna sudijska greška potvrdio je i tadašnji ugledni FIFA instruktor Zoran Mišković, rekavši sledeće:

– To je materijalna povreda pravila igre. Gol nije trebalo priznati, već dosuditi sudijsku loptu.

Grana ili grančica?

Kao šlag na tortu cele ove beogradske fudbalske tragikomedije došao je zapisnik sa meča. Glavni sudija Milan Ivković (u nekim izvorima unet i kao Ponoš) uspeo je da u dva različita dokumenta potpuno kontradiktorno opiše spornu prepreku.

Tako je u zvaničnom protokolu zabeležio:

– Grana je metar-dva puta u igralištu…

Dok je u naknadnom sudijskom izveštaju prilično slikovito pokušao da umanji sopstvenu grešku:

– Na visini deset do 15 metara stvarno postoji grančica, a ne grana kao što mnogi tvrde, debljine hemijske olovke sa pet, šest listova…

Bilo da je reč o visokotehnološkoj sajli u Nemačkoj ili običnoj beogradskoj grančici u Krnjači – pravila fudbala su jasna. Razlika je samo u tome što se pre skoro četiri decenije krivac tražio u baštenskim makazama, a danas u nepogrešivim kompjuterskim čipovima.

Autor: D.B.