Srpska pravoslavna crkva 13. jula, odnosno 30. juna po crkvenom kalendaru, proslavlja Sabor Svetih apostola, praznik u narodu poznat i kao Pavlovdan. Ovaj dan dolazi neposredno nakon Petrovdana i posvećen je zajedničkom proslavljanju svih Hristovih apostola, koji su svojim propovedanjem raširili hrišćanstvo širom tada poznatog sveta.
Iako svaki od dvanaestorice apostola ima svoj poseban praznik u crkvenom kalendaru, Crkva je ustanovila i zajednički saborni praznik kako bi odala počast svima koji su sledili Hrista i bili prvi svedoci njegovog vaskrsenja i propovednici Jevanđelja.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva zbog svog neumornog misionarskog rada i brojnih poslanica koje čine deo Novog zaveta.
Na Pavlovdan se proslavljaju: sveti apostol Petar, sveti apostol Andrej Prvozvani, sveti apostol Jakov Zevedejev, sveti apostol Jovan Bogoslov, sveti apostol Filip, sveti apostol Vartolomej, sveti apostol Toma, sveti apostol Matej, sveti apostol Jakov Alfejev, sveti apostol Tadej, sveti apostol Simon Zilot, sveti apostol Matija i sveti apostol Pavle.
Predanje Crkve svedoči da su gotovo svi apostoli svoje služenje Hristu zapečatili mučeničkom smrću. Jedino je sveti apostol Jovan Bogoslov preminuo prirodnom smrću, dok su ostali postradali zbog vere koju su propovedali.
Sveti apostol Petar bio je razapet na krstu naopako, po sopstvenoj želji, smatrajući da nije dostojan da strada na isti način kao Hristos. Sveti Andrej Prvozvani raspet je na krstu, Jakov Zevedejev posečen mačem, Filip razapet, Vartolomej razapet, potom odran i posečen, Toma izboden sa pet kopalja, Matej spaljen, Jakov Alfejev razapet, Tadej razapet, Simon Zilot takođe razapet, Matija kamenovan, a zatim posečen sekirom, dok je apostol Pavle stradao odsecanjem glave.
U čast svetih apostola, car Konstantin Veliki, prvi rimski car koji je pružio slobodu hrišćanima, podigao je u Carigradu veličanstveni hram posvećen Dvanaestorici apostola, čime je dodatno istakao njihov značaj u životu Crkve.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
POGLEDAJTE JOŠ:
SRBIJA VICEŠAMPION EVROPE! Kakav uspeh mladih odbojkašica!
Rerna više ne mora da se riba satima: Jedan neočekivani proizvod iz kupatila skida masnoću bez muke
(LIVESTREAM) ZENIT – CRVENA ZVEZDA: NIJE DOBRO! Zenit duplirao prednost