KAKO IZABRATI BRAČNOG SAPUTNIKA?! Prepodobni Ilarion otkriva kako do srećnog braka i na čemu on počiva!

U pravoslavnom učenju brak nije samo zajednički život muškarca i žene, već sveta tajna u kojoj se dvoje ljudi pred Bogom sjedinjuju u jednu zajednicu ljubavi, vernosti i međusobnog žrtvovanja.

Zato Crkva od najranijih vremena upozorava da odluka o stupanju u brak ne sme biti ishitrena niti zasnovana na prolaznim interesima, već na ozbiljnom promišljanju, uz molitvu, blagoslov i želju da budući supružnici zajedno grade hrišćansku porodicu.

Sveti oci su kroz vekove ostavili brojne pouke o tome kako treba pristupiti izboru bračnog druga, upozoravajući da spoljašnji utisci, materijalna korist i prolazne vrednosti ne mogu biti temelj trajnog i srećnog braka.

Isticali su da je mnogo važnije kakav je čovek u svojoj veri, kakav odnos ima prema porodici i da li je spreman da život gradi na hrišćanskim vrlinama.

U vremenu kada se uspeh često meri novcem, položajem i spoljašnjim izgledom, njihove reči podsećaju da se prava sreća u porodici ne stvara bogatstvom, već ljubavlju, međusobnim poštovanjem, čestitošću i životom u skladu sa Jevanđeljem.

Takav brak postaje mesto u kojem se supružnici zajedno duhovno uzrastaju, vaspitavaju decu u veri i čuvaju mir svoga doma.

O tome je govorio i Prepodobni Ilarion Optinski, ostavljajući pouku koja i danas predstavlja dragoceno podsećanje svima koji razmišljaju o stupanju u brak:

„Brak da se ne zaključuje drugačije osim uz saglasnost i blagoslov roditelja ili najstarijih u porodici, ali da ne bude ni sa strane starijih prinude. Oni koji stupaju u brak jedno drugome moraju se dopadati i ne sme se pri izboru mladoženje i neveste obraćati pažnja na kapital, već na to da mladoženja sa mladom i njihovi roditelji budu blagočestivi i moralni. Tada se možemo nadati sreći novobračnih.“

Da bi brak opstao, neophodno je raditi na međusobnoj komunikaciji, poštovanju i spremnosti za kompromis.

U pravoslavnoj tradiciji brak nije samo zajednica dvoje ljudi koji dele svakodnevicu, već sveti savez u kojem muž i žena zajedno grade put ka Bogu.

U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.

Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.