PREKO BOSFORA DO EGIPTA: Jedno Od Najegzotičnijih Putovanja Započinjalo Je U Srcu Beograda

Zvuči neverovatno, ali pre samo pola veka postojala je mogućnost da na beogradskom Savskom pristaništu kupite brodsku kartu, ukrcate se i bez presedanja otputujete za Egipat. Pritom, uopšte nije bila reč o nekom luksuznom turističkom putovanju, već o redovnoj putničkoj i teretnoj liniji koja je povezivala glavni grad Srbije i Jugoslavije s Aleksandrijom, jednom od najvećih luka jugoistočnog Sredozemlja.

Danas, kada je takvo putovanje gotovo nezamislivo, ova epizoda iz istorije jugoslovenskog rečnog saobraćaja možda će vam delovati i kao priča iz daleke budućnosti. A zapravo je reč o ne tako davnoj prošlosti.

Foto: Printscreen

Pročitajte još: MALO UBISTVO MEĐU PRIJATELJIMA! Devet decenija od atentata na kralja Aleksandra Ujedinitelja u Marselju

Naime, krajem pedesetih godina prošlog veka, jugoslovensko brodarstvo otvorilo je nekoliko rečno-pomorskih linija koje su Dunav povezivale s Crnim morem, Bosforom i Sredozemljem. Zahvaljujući posebnim brodovima, projektovanim da jednako sigurno plove i velikim rekama i otvorenim morem, putnici su mogli da krenu iz srca Balkana i bez presedanja stignu do afričke obale.

Čudo tehnike

Putovanje je počinjalo na beogradskom pristaništu u Savamali. Nakon što bi isplovio iz Save, brod bi krenuo nizvodno, donjim tokom jugoslovenskog dela Dunava, prošao kroz čuveni Sipski kanal kod Đerdapa, potom nastavljao rumunskim i bugarskim delom reke, sve do ušća Dunava u Crno more. Posle nekoliko dana plovidbe, brod bi prošao kroz Bosfor, između Evrope i Azije, a zatim produžio preko Mramornog i Egejskog mora ka istočnom Mediteranu. Krajnje odredište bila je Aleksandrija, drevna egipatska luka čije je ime vekovima predstavljalo simbol trgovine i pomorskih puteva.

Cela plovidba trajala je približno nedelju dana, mada je dužina putovanja često zavisila i od vremenskih prilika, zadržavanja u lukama i količine tereta. Na brodu nisu putovali samo turisti. Među putnicima bilo je poslovnih ljudi, pomoraca, inženjera, studenata, diplomata i stranaca koji su redovno koristili ovu neobičnu vezu između Podunavlja i Mediterana.

Brodovi koji su korišćeni za ovaj poduhvat tada su smatrani i čudom tehnike. Spadali su u rečno-morske brodove, konstruisani tako da mogu da izdrže i talase otvorenog mora, ali i da bez većih nevolja savladaju plitke rečne deonice i uske kanale.

Među najpoznatijima su bile „Kolubara“, „Morava“, „Mlava“ i „Tamnava“, brodovi koji su decenijama predstavljali ponos jugoslovenskog brodarstva.

Putnici su raspolagali kabinama različitih kategorija, restoranom, salonom za odmor i otvorenim palubama, s kojih su mogli da posmatraju pejzaže kroz koje su prolazili. Malo koje putovanje nudilo je toliko različite i nestvarne prizore: od banatskih ravnica preko strmih litica Đerdapske klisure do beskrajnih voda Crnog mora i živopisnog prolaska kroz Bosfor, gde su se gotovo nadohvat ruke smenjivali minareti, tvrđave i palate Istanbula.

Linija nije imala samo saobraćajni značaj.

Pročitajte još: TUŽAN KRAJ NAJSREĆNIJEG BRAČNOG PARA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Metla za bivšeg gradonačelnika

U vreme kada je Jugoslavija razvijala odnose sa zemljama Azije i Afrike, naročito tokom stvaranja Pokreta nesvrstanih, ovakva pomorsko-rečna veza predstavljala je i važan privredni i politički most. Brodovi su prevozili putnike, ali i najraznovrsniju robu, povezujući industrijska središta na Dunavu s lukama istočnog Mediterana.

Đerdap zaustavio plovidbu

Ipak, ono što je izgledalo kao trajna saobraćajna veza potrajalo je jedva nešto više od jedne decenije. Početkom sedamdesetih godina završena je izgradnja hidroelektrane Đerdap I. Stvaranjem ogromnog akumulacionog jezera potpuno je promenjen režim plovidbe kroz Đerdap, a nestao je i Sipski kanal, koji je do tada omogućavao prolaz rečno-morskih brodova kroz najteži deo dunavskog toka. Istovremeno su drumski, železnički i avionski saobraćaj postajali sve brži i isplativiji. Redovna linija između Beograda i Egipta polako je izgubila ekonomski smisao i s vremenom je ugašena.

Nakon što je linija ukinuta, brodovi nisu odmah završili u starom gvožđu. Naprotiv, nastavili su da plove još dugi niz godina, ali na drugim rutama i u drugačijim uslovima. Prema podacima iz arhive nekadašnjeg Jugoslovenskog rečnog brodarstva, prvi rečno-morski brod bio je „Kolubara“, porinut 1957. Ubrzo su mu se pridružile „Tamnava“ i „Morava“, dok je četvrti veći brod iste klase kasnije kupljen.

Posle ukidanja putničke linije za Egipat nisu više služili za prevoz putnika iz Beograda, već su prebačeni na obalsku i međunarodnu teretnu plovidbu na Jadranu i Mediteranu. Zahvaljujući tome što su bili projektovani kao rečno-morski brodovi, mogli su bez problema da rade između jadranskih luka i drugih odredišta na Sredozemlju. Tek kada su postali tehnološki zastareli, jedan po jedan su rashodovani.

Pročitajte još: DOKTOR KOJI JE IZLEČIO SRPSKE FINANSIJE: Kako je ministar Laza Paču dobio Carinski rat protiv Austrougarske

Uspomene na njih danas čuvaju samo retke fotografije, reklamni prospekti, redovi plovidbe, ali i sećanja malobrojnih putnika koji su imali priliku da dožive nešto što danas zvuči gotovo nestvarno – da se ukrcaju na brod u Beogradu i da se, posle samo jedne nedelje, iz iste kabine, iskrcaju na afričkom tlu. Nažalost, nijedan od njih nije sačuvan kao muzejski brod.

Istim putem stigla i mumija

Gotovo osam decenija pre nego što će brodovi iz Savamale krenuti za Aleksandriju, istim plovnim putem u Srbiju dopremljen je jedan od najneobičnijih predmeta koji se danas čuva u domaćim muzejima – čuvena Beogradska mumija.

Krajem 19. veka srpski plemić i veleposednik Pavle Riđički kupio je u Luksoru mumiju iz antičkog Egipta. Umesto da dragoceni sanduk pošalje dugim kopnenim putem preko Evrope, izabrao je najprirodniju trgovačku rutu toga vremena. Iz Aleksandrije je pošiljka brodom prevezena preko Sredozemnog mora, zatim kroz Bosfor do Crnog mora, odakle je nastavila Dunavom prema Srbiji. Posle gotovo 4.000 kilometara puta, kovčeg s mumijom stigao je u Beograd.

GLOSA

Putovanje od Beograda do Aleksandrije nudilo je različite i nestvarne prizore

BROJKA

7 dana trajalo putovanje do Egipta, ali je često odlučivala i viša sila