DETALJNO OBJAŠNJENJE! Kako je izbegnut finansijski kolaps i gubitak akreditacije Instituta za književnost i umetnost

Povodom učestalih istupa u javnosti Sindikalne organizacije nauke, rukovodstvo Instituta za književnost i umetnost (IKUM) u Beogradu oglasilo se zvaničnim saopštenjem kako bi, radi zaštite ugleda ustanove i dostojanstva zaposlenih, iznelo činjenice o poslovanju i kriznom menadžmentu u proteklih godinu dana.

U saopštenju koje potpisuje direktorka IKUM-a dr Svetlana Šeatović, detaljno se navode razlozi koji su doveli do smene prethodnog direktora dr Bojana Jovića, finansijski propusti teški 30 miliona dinara, kao i hitne mere koje su preduzete kako bi se institucija spasila od gašenja.

Gubitak akreditacije i neregulisan status istraživača

Kako se navodi u saopštenju, do smene prethodnog rukovodstva došlo je nakon što je Institut izgubio akreditaciju za rad, što je automatski značilo prestanak državnog finansiranja i nemogućnost isplate zarada zaposlenima.

– Odbor za akreditaciju je ukazao na brojne nepravilnosti, među kojima je najkritičnija bila ta da skoro polovina istraživača (od kojih su 13 doktori nauka) nije imala regulisan radno-pravni status. Njihovi ugovori su isticali krajem 2025. godine, zbog čega formalno-pravno nije bilo moguće dobiti akreditaciju do 2030. godine -ističe se u saopštenju.

Odmah po smeni prethodnog direktora, novo rukovodstvo je potpisalo ugovore na neodređeno vreme sa svim zaposlenim naučnicima i 24 mlada istraživača, čime je izbegnut konačni kolaps i gubitak akreditacije. Doneto je 13 novih pravilnika, uvedeni su karneti za evidenciju i pokrenut Informator o radu IKUM-a.

Finansijski propusti: U budžet vraćeno 30 miliona dinara

Poseban akcenat u saopštenju stavljen je na ozbiljne finansijske anomalije iz prethodnog perioda koje je utvrdilo računovodstvo, ali i nezavisna revizorska kuća:

12 miliona dinara iz prethodne kalendarske godine moralo je biti vraćeno u budžet Republike Srbije jer novac nije potrošen za namensku naučnu delatnost.

18 miliona dinara akumuliranih u periodu od 2021. do 2025. godine, takođe je vraćeno u budžet jer, suprotno Zakonu o nauci, sredstva nisu blagovremeno raspoređena zaposlenima za realizovane projekte i održavanje prostora.

Ukupno 30 miliona dinara namenjenih naučnicima i razvoju instituta vraćeno je državi zbog, kako se navodi, „nemarnosti i neodgovornosti prethodnog rukovodstva“.

Nasuprot tome, novo rukovodstvo je od avgusta 2025. godine obezbedilo jednaku raspodelu sredstava (DMT2) svim istraživačima i omogućilo dodatak na osnovnu zaradu u iznosu od oko 300 evra na godišnjem nivou, što im po ugovoru sa Ministarstvom nauke i pripada. Takođe, kroz konkurs „Biram nauku“ od aprila 2026. godine angažovano je pet novih istraživača pripravnika.

Reforma Naučnog veća i međunarodni uspesi

U okviru institucionalnih reformi, usvojen je novi Statut i restrukturirano je Naučno veće. Umesto glomaznog tela koje je brojalo 65 istraživača i koje se u periodu od februara do jula 2025. sastajalo isključivo putem e-maila, konstituisano je novo Naučno veće od 13 članova po modelu seniorskog sastava (naučni savetnici i viši naučni saradnici).

I pored zatečene krize, Institut beleži značajne akademske rezultate u proteklih godinu dana:

Časopis „Književna istorija“ (kategorija M23) unapređen je i sada se nalazi na zvaničnoj stranici Univerziteta Harvard. Nova redakcija je u kratkom roku objavila tri broja kako bi nadoknadila prethodna kašnjenja.

Uspostavljena je zvanična saradnja sa renomiranim inostranim institucijama, među kojima su Univerzitet u Strazburu, Univerzitet u Peskari i Matica srpska u Crnoj Gori.

Odnos sa Sindikatom: Pravo na štrajk nije ugroženo

Rukovodstvo IKUM-a se osvrnulo i na optužbe Sindikalne organizacije nauke IKUM, naglašavajući da je reprezentativnost ovog sindikata zvanično utvrđena 1. jula 2026. godine, u zakonskom roku od 15 dana od podnošenja urednog zahteva. Prethodni zahtevi sindikata ocenjeni su kao „pravno neutemeljeni i administrativno nekompletni“.

Iz IKUM-a poručuju da sindikatu nikada nisu upućivane pretnje niti mu je uskraćeno pravo na štrajk, već je samo predočeno da je organizovanje štrajka pre utvrđivanja reprezentativnosti zakonski neopravdano i da može predstavljati povredu radne obaveze, zaključuje se u saopštenju.

Bonus video