Dok savremeni život čoveku pruža gotovo neograničene mogućnosti da zadovolji svoje želje i ugađa čulima, sve se češće zaboravlja ono što nema cenu: mir srca, molitva i duhovna ravnoteža. Upravo na jednu od velikih zamki savremenog čoveka upozorio je protojerej Sergej Filimanov u jednoj od svojih pouka.
Čovek današnjice često je izložen pritisku da stalno nešto želi, kupuje i konzumira. Hrana, udobnost i različita zadovoljstva mogu zauzeti mesto koje bi trebalo da pripada duhovnom životu ukoliko se izgube mera i svest o potrebi za molitvom.
U pravoslavnom predanju post nije samo uzdržavanje od određene vrste hrane, već i podvig kroz koji čovek uči da vlada svojim željama i oslobađa se svega što ga udaljava od duhovne budnosti. Upravo na opasnost preterane vezanosti za telesna zadovoljstva upozorava protojerej Sergej Filimanov u sledećoj pouci:
– Trenutno, širom Evrope odvija se proces, takoreći, prihranjivanja ljudi. Kada sam bio tamo, video sam dva besna demona kako lutaju zemljom: demona bluda i demona proždrljivosti. Ljudi su zavisni od njih. Kao da se svi hrane na svakom koraku. Ali je ključno sprečiti ljude da padnu sa ove ‘uzde’ hranjenja. Tokom konferencija, sastanaka i okupljanja, pauze za kafu ili čaj počinju svakih pola sata ili sat.
Znate, baš kao što se pile goji pre klanja, tako je i sa ljudima. I jasno je da je ljudima stalo samo do toga da dobro i obilno jedu, da zarade što više kako bi mogli dobro da jedu, a zatim da se odmore i vrate na posao kako bi ponovo mogli dobro da jedu. Kada dođu teška vremena, kaže starac Pajsije Atonski, oni koji su navikli da se mole i da jedu jednostavnu hranu, blagoslovenu molitvom, neće iskusiti teškoće. Ali biće teško onima koji su navikli na torte i sireve, koji su navikli da sebi ništa ne uskraćuju i koji nikada nisu ni pomislili na molitvu kada su sedeli za stolom – zaključuje sveštenik Sergej Filimanov.
Ove reči ne predstavljaju poziv na odbacivanje hrane i zemaljskih darova, već na vraćanje mere, zahvalnosti i svesti o tome šta čoveku zaista donosi mir. Pravoslavno učenje podseća da telesne potrebe ne smeju postati gospodar čoveka, već da kroz uzdržanje, molitvu i zahvalnost mogu biti usmerene ka dobru. Jer čovek koji nauči da vlada svojim željama ostaje slobodan i u izobilju i u oskudici.
Čitanje Jevanđelja za sredu 6. sedmice po Duhovima
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 127 (2,9-16; 3,1-8)
9. Nego kao što je napisano: „Što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono pripremi Bog onima koji ga ljube.” 10. A nama Bog otkri Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije. 11. Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovekova koji je u njemu? Tako i šta je u Bogu niko ne zna osim Duha Božijeg. 12. A mi ne primismo duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga, da znamo što nam je darovano od Boga;
13. Što i govorimo, ne rečima naučenim od ljudske mudrosti, nego naučenim od Duha Svetog; duhovno duhovnim dokazujući. 14. A telesni čovek ne prima što je od Duha Božijeg, jer mu je ludost, i ne može da razume, jer se to ispituje duhovno. 15. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje. 16. Jer ko poznade um Gospodnji da bi ga poučio? A mi imamo um Hristov.
1. I ja, braćo, ne mogoh vam govoriti kao duhovnim nego kao telesnim, kao maloj deci u Hristu. 2. Mlekom vas napojih a ne jelom, jer još ne mogoste. Ali ni sad još ne možete, 3. pošto ste još telesni. Jer sve dok je među vama zavist i nesloga i razdori, zar niste telesni i zar se ne vladate po čoveku? 4. Jer kad neko govori: Ja sam Pavlov, a drugi ja sam Apolov, zar niste telesni? 5. Ko je, dakle, Pavle, a ko Apolos, do služitelji kroz koje poverovaste, i to kako Gospod svakome dade? 6. Ja posadih, Apolos zali, ali Bog učini da uzraste. 7. Tako niti je što onaj koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji čini da raste. 8. A onaj koji sadi i onaj koji zaliva jedno su, i svaki će primiti svoju platu prema svom trudu.
Jevanđelje po Mateju, začalo 53. (13,31-36)
31. Drugu priču kaza im govoreći: „Carstvo nebesko je kao zrno gorušično koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj. 32. Ono je, istina, najmanje od svih semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim.” 33. Drugu priču kaza im: „Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.” 34. Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priča ništa im ne govoraše. 35. Da se ispuni što je rečeno preko proroka koji govori: „Otvoriću u pričama usta svoja, iskazaću sakriveno od postanja sveta.” 36. Tada otpusti Isus narod, i dođe u kuću.36. I pristupiše mu učenici njegovi govoreći: „Protumači nam priču o kukolju na njivi.”
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto ponekad najveći problem nije u tome što smo u pravu, već u načinu na koji tu „pravdu“ nosimo u odnosu prema drugima.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
POGLEDAJTE JOŠ:
HOROSKOP ZA 8. JUL: Lavove očekuje finansijski uspeh, Rakovi će se zaljubiti na prvi pogled!
„TU JE PRE DESETAK GODINA SVE BILO ZAPUŠTENO!“ Brnabićeva s predstavnicima parlamenata država kandidata za EU obišla Kulu Beograd (FOTO)
SVUDA SU SE ČULI KUKANJE, JAUCI, LAJANJE I VRISKA: Potresno svedočanstvo pravoslavne monahinje Kornelije o molitvama za isterivanje đavola