KO JE ČOVEK KOJI JE OTERAO RONALDA U PENZIJU?! Dirljiva priča o ocu i sinu španskog Supermena! Nije ni trebalo da bude na Mundijalu, dvomesečnog sina

Mnogi filmski blokbasteri bili su inspirisani stvarnim pričama tihih heroja.

Jednog dana, možda ćemo u bioskopima gledati film nastao kao omaž Mikelu Merinu, fudbalskom reprezentativcu Španije.

Ovaj tihi heroj, koga od milošte zovu „zlatna buba“, Supermen je „Crvene furije“. Tiho, nenametljivo, pojavi se iz drugog plana i nanese nenadoknadivu štetu rivalu i svoj tim digne na višu stepenicu.

Tako je 2024. godine 65 sekundi pre kraja produžetaka postigao gol protiv Nemačke u četvrfinalu Evropskog prvenstva. Tim selekotra Luisa de la Fuentea je kasnje osvojio Euro.

Protiv Portugala je bio tek šest minuta na terenu kada je u zaustavnom vremenu postigao gol vredan četvrfinala Svetskog prvenstva. Zanimljivo je da je gol postigao u danu kada je u Pamploni počela čuvena fijesta San Fermin.

Rođen u gradu poznatom po bikovima

Mikel Merino je rođen u Pamploni 22. juna 1996. godine. Grad najpoznatiji po čuvenoj trci sa bikovima, čuven je i po fudbalskom klubu Osasuna. A u tom klubu je igrao Anhel Merino, čovek koji je pre 33 godine postigao gol koji je ušao u anale kluba. Mikel je njegov sin, a tokom čitave karijere postoji ta dirljiva veza između oca i sina.

Ona se ogleda i u načinu proslave gola. Mikel pozira poput Supermena, a potom optrči krug oko korner zastavice. Baš onako kako je njegov otac proslavio čuveni gol. Takođe, prstima pokazuje slova M i L u čast svoje supruge Lole.

Mikel će jednog dana svom sinu Marku pričati zašto su njegov otac i njegov deda proslavljali golove na isti način. Marko je za sada suviše mlad da bi bilo šta shvatio. Pet od Marković osam nedelja života, Mikel je proveo u Americi. Teško da i poznaje svog sina.

Za Osasunu je odigrao 63 utakmice u dve sezone, pre nego je prešao u Borusiju iz Dortmunda. Nije se u gradu milionera previše naigrao, pa je otišao na pozajmicu u Njukasl.

Do sada je najveći trag ostavio u Real Sosijedadu, gde je proveo punih šest godina. Od 2024. godine je član Arsenala za koji je odigrao 50 utakmica i postigao 11 golova.

Sa Borusijom i Sosijedadom je osvojio kupove Nemačke, odnosno Španije.

Sa Arsenalom je ove sezone osvojio Premije ligu i Liga kup, a tim je igrao i finale Lige šampiona. Nažalost, zbog teške povrede nije dao veliki doprinos ekipi ove sezone.

Nije trebalo da bude na Mundijalu

Upravo je zbog teške povrede bilo predviđeno da propusti Mundijal. Cela Španija se digla na noge nakon odluke selektora Luisa de la Fuentea da na spisak uvrsti Merina koji je operisan u februaru i bukvalno je četiri meseca bio bez utakmice.

Iako su mu davani promili da se oporavi na vreme za Mundijal, Merino je uspeo. I to, kako ističe, uz presudnu podršku svoje supruge Lole. Iako je bila trudna i očekivalo se rođenje njihovog deteta, prolazila je sa svojim suprugom kroz ceo period rehabilitacije i bodrila ga u trenucima krize.

Došao je na Mundijal ne baš previše spreman. Ali je došao sa verom. Uoči utakmice protiv Portugala saopštio je selektoru da oseća da je konačno 100 odsto spreman. I trud i žrtva su se isplatili šest minuta kasnije od ulaska u igru.

Autor: Iva Besarabić