Kada porodica ostane bez svojih najbližih, reči često nisu dovoljne da opišu bol, ali dela ljudi mogu da pokažu da nesreća nije ostavila samo prazninu, već i prostor za ljubav, pomoć i nadu. Sudbina troje dece, Danila, Teodore i Vasilija Mitrića iz Dervente, koji su početkom aprila ostali bez roditelja, pokrenula je veliki talas pomoći. U toj pomoći spojili su se humanost, solidarnost i ono što pravoslavna tradicija vekovima prepoznaje kao brigu za bližnjeg.
Njihov otac, sveštenik Nenad Mitrić, i majka Nedeljka stradali su u tragičnoj saobraćajnoj nesreći, ostavljajući iza sebe troje dece koja su preko noći ostala bez roditeljske ljubavi i zaštite. Gubitak roditelja ništa ne može da nadoknadi, ali ljudi mogu da učine ono što je u njihovoj moći kako bi deci obezbedili sigurniju budućnost i pokazali im da nisu sami.
Upravo sa tom željom pokrenuta je humanitarna akcija za Danila, Teodoru i Vasilija. Inicijativu je pokrenuo privrednik iz Dervente Milanko Balešević, a akcija je završena obezbeđivanjem tri stana za troje dece. Po jedan stan obezbedili su Balešević, predsednik Nadzornog odbora Olimpijskog centra „Jahorina“ Nedeljko Elek i lider SNSD-a Milorad Dodik.
Stanovi imaju po 55 kvadratnih metara i uz njih pripadaju garažna mesta. Nalaze se u zgradi koja je trenutno u izgradnji, a prema dostupnim informacijama, završeni su veliki građevinski radovi i očekuje se nastavak radova do konačnog završetka objekta.
Posebna pažnja posvećena je tome da ova pomoć deci bude dugoročna zaštita, a ne samo trenutna podrška. Nakon potpisivanja notarskih ugovora u Derventi određeno je da stanovi ne mogu biti prodati, opterećeni hipotekom niti dati pod zalogu dok deca ne napune 20 godina.
Hrišćanska briga za siročad kao vekovni zavet
U pravoslavnom predanju briga o deci koja su ostala bez roditelja zauzima posebno mesto. Ona nije samo izraz ljudske dobrote, već i svedočanstvo vere koja poziva čoveka da prepozna patnju drugoga i da mu pomogne.
Od prvih vekova hrišćanstva Crkva je posebnu pažnju posvećivala udovicama, siročadi i svima koji su ostali bez porodične zaštite. U njima je videla ljude kojima su potrebni ljubav, podrška i pomoć čitave zajednice.
U Poslanici Svetog apostola Jakova zapisano je: „Čista i prava pobožnost pred Bogom i Ocem jeste ovo: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama.“ Ove reči vekovima podsećaju hrišćane da se vera ne pokazuje samo kroz molitvu i bogosluženje, već i kroz odnos prema čoveku koji pati.
Posebno mesto u životu pravoslavnih zajednica imaju svešteničke porodice, jer je život sveštenika neraskidivo povezan sa narodom kojem služi. Kada nevolja zadesi jednu takvu porodicu, bol se često ne doživljava samo kao lična tragedija, već kao rana čitave zajednice.
Od bola zbog gubitka do nade koju donose ljudi
Za Danila, Teodoru i Vasilija nijedan stan neće moći da zameni roditelje niti da izbriše uspomenu na njih. Materijalna sigurnost ne može ukloniti bol zbog gubitka najbližih, ali može pomoći da odrastaju sa osećajem sigurnosti i podrške.
U pravoslavnom shvatanju milosrđe nije samo trenutni čin saosećanja. Ono podrazumeva odgovornost prema čoveku, spremnost da mu se pomogne i da mu se vrati nada onda kada mu je najpotrebnija.
Zato tri stana koja su obezbeđena za decu sveštenika Nenada Mitrića nisu samo zidovi, kvadrati i papiri. Oni predstavljaju poruku da zajednica nije zaboravila troje dece koja su prošla kroz veliku životnu tragediju.
Jednog dana, kada budu odrasli, Danilo, Teodora i Vasilije nosiće uspomenu na svoje roditelje, ali i na ljude koji su im u najtežem trenutku pružili pomoć. To je možda i najlepši smisao hrišćanske ljubavi: da čovek u nevolji ne ostane sam.
Jer vera se ne potvrđuje samo rečima koje izgovaramo, već i delima koja ostavljamo iza sebe.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
U Svetovaznesenskom hramu služena je zaupokojna liturgija uz prisustvo više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, dok je patrijarh besedio nad odrom upokojenog Stojana Sladojevića.
POGLEDAJTE JOŠ:
META NAPADA BIO UKRAJINSKI OLIGARH? Novi detalji eksplozije u Monaku, povređeno i DETE!
ĐOKOVIĆEVA GOLGOTA U PRVOM KOLU VIMBLDONA! Novak jedva slomio otpor anonimnog Kineza!
Nema zadržavanja na naplatnim stanicama auto-puteva u Srbiji: Oglasio se AMSS, od 1. jula primena kazni za TAG uređaje