KO ŽELI DA BUDE VELIKI, MORA PRVO DA NAUČI OVU LEKCIJU: Vladika Nikolaj otkriva posle čega dolazi slava

„U meri u kojoj čovek pristaje da se povuče iz sopstvene važnosti, otvara se prostor za razumevanje jedne od najtananijih duhovnih zakonitosti: da se prava slava ne gradi na samopromociji, nego na smirenju koje joj prethodi. Upravo na toj misli zasniva se beseda vladike Nikolaja Velimirovića za subotu 4. sedmice po Duhovima, u kojoj se jasno povlači granica između prolaznog ljudskog priznanja i slave koja ne zavisi od ljudskog suda, nego od Boga. Smrenost se ovde ne pojavljuje kao sporedna vrlina, već kao uslov bez koga se nijedan uzlet ne može završiti postojano, niti ijedna visina ostati stabilna.

Beseda o smernosti kao preteči slave

„Pre slave ide smernost.“ (Priče Sol. 75, 33)

Ovde je reč o pravoj slavi, a ne o lažnoj; o slavi neprolaznoj, a ne o slavi umirućoj. Slava koja je od ljudi slava je umiruća, a slava koja je od Boga slava je neprolazna. Koga ljudi proslave, nije proslavljen, a koga Bog proslavi, taj je proslavljen. Vi primate slavu jedan od drugoga, a slave koja je od jednoga Boga ne tražite (Jov. 5, 44), rekao je Gospod književnicima jevrejskim. Vidite kako Gospod razlikuje slavu ljudsku od slave božanske. A za Sebe je On rekao: Ja ne primam slave od ljudi (Jov. 5, 41).

Ko traži slavu od ljudi, taj ide putem gordosti, a ko traži slavu od Boga, taj ide putem smernosti. Niko bez smernosti nije proslavljen od Boga. Svetitelji Božji bili su najsmernije sluge Božje. Prevelikom smernošću odlikovala se i Presveta Bogorodica. Svojoj prevelikoj smernosti ona je pripisivala izbranje svoje za Mater Božju: яко призрје на смирение раби своея. No najsmerniji od najsmernijih bio je sam podvigopoložnik Gospod naš Isus Hristos. U Njegovom zemaljskom životu smernost je uvek išla pre slave. I u našem životu, braćo, mora tako biti, ako želimo istinske slave. Jer ako smernost ne ide pre slave, slava nikad doći neće.

O Gospode Isuse, uzore i učitelju smernosti, slavo naša jedina i Proslavljaču svih smernih i krotkih, nadahni nas neizrečenom smernošću Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se iza prividne slobode često krije put koji vodi ka duhovnom rasulu, gubitku smisla i udaljavanju od života.

U besedi zasnovanoj na knjizi Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se strah i želja ne završavaju u čovekovoj unutrašnjosti, već se vraćaju kao iskustvo koje oblikuje njegov život i sudbinu.

U besedi za sredu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Božjem staranju i objašnjava zašto iskušenja mogu biti put ka ispravljanju i duhovnom sazrevanju.

U besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima Sveti Kololaj Ohridski i Žički podseća da se ljudska moć, bogatstvo i slava pretvaraju u prah, dok dela zasnovana na pravdi i veri ostavljaju trag koji nadživljava i najmoćnija carstva.