ČIM PADNEŠ U GREH, IZGOVORI OVE REČI: Iguman Nikon otkriva šta većina ljudi preskoči, a veoma je važno

Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 92 (6,11-17)

11. Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu našem.  12. Da ne caruje, dakle, greh u vašemu smrtnom telu, da ga slušate u pohotama njegovim;  13. niti dajite udove svoje grehu za oružje nepravde; nego predajte sebe Bogu, kao oživljeni iz mrtvih, i udove svoje Bogu za oružje pravde.  14. Jer greh neće vama ovladati, pošto niste pod zakonom nego pod blagodaću. 

15. Šta dakle? Hoćemo li grešiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Nikako!  16. Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušnost, sluge ste onoga koga slušate: ili greha za smrt, ili poslušnosti za pravednost.  17. Ali Bogu hvala što beste sluge grehu pa poslušaste od srca pravilo nauke kojoj se predadoste;

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)

13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade.  14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim.  15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 

16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti;  17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.

Jevanđelje po Mateju, začalo 26. (8,14-23)

14. I došavši Isus u dom Petrov, vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese.  15. I dotače se ruke njene, i pusti je vatra, i ustade i služaše mu.  16. A kada bi veče, dovedoše k njemu besomučnih mnogo, i izagna duhove rečju, i sve bolesnike isceli,  17. da se ispuni što je kazao Isaija prorok govoreći: „On nemoći naše uze i bolesti ponese.”  18. A kada vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi da pređu na onu stranu.  19. I pristupivši jedan književnik reče mu: „Učitelju, ići ću za tobom kud god pođeš.” 

20. Reče mu Isus: „Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin Čovečiji nema gde glavu zakloniti.”  21. A drugi od učenika njegovih reče mu: „Gospode, dopusti mi najpre da odem i ukopam oca svoga.”  22. A Isus mu reče: „Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtve.”23. I kad uđe u lađu, za njim uđoše učenici njegovi.

Kada čovek misli da je predaleko od Boga, ove reči ruskog svetitelja vraćaju nadu.

Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.

Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.

Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.