MUSLIMAN DONIRAO NOVAC ZA IZGRADNJU CRKVE SVETIH MUČENIKA ROMANOVIH: Gest komšije iz Teočaka privukao pažnju celog regiona

Ponekad jedan jednostavan čin pomoći kaže više od mnogih reči o poverenju i poštovanju među ljudima. Takav primer zabeležen je u Priboju kod Tuzle i Bijeljine u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj, gde se akciji prikupljanja priloga za izgradnju pravoslavne crkve brvnare pridružio i Nešad Durmić iz susednog Teočaka, komšija muslimanske veroispovesti.

Njegov gest privukao je pažnju jer nije bio značajan samo zbog materijalne pomoći, već zbog poruke koju je poneo: da se dobrosusedski odnosi grade kroz poštovanje, razumevanje i spremnost da se podrži ono što je drugima važno.

Teočak i Priboj su susedna mesta u Bosni i Hercegovini, između Tuzle i Bijeljine, a ljudi iz ovih krajeva godinama dele isti prostor, poznanstva i komšijske veze. Upravo iz takvog okruženja stigla je i podrška za izgradnju pravoslavnog hrama.

U Priboju se trenutno gradi crkva brvnara posvećena Svetim carskim mučenicima Romanovim, poslednjoj carskoj porodici Rusije, koju pravoslavni vernici poštuju kao primer stradanja, vere i istrajnosti. Za meštane ovaj hram predstavlja buduće mesto molitve i okupljanja, a akcija dobrovoljnih priloga okupila je ljude koji su želeli da doprinesu njegovoj izgradnji.

Kada pomoć komšiji postane važnija od razlika

Kako je objavljeno na Fejsbuk stranici „Gornji Priboj – Popović – Izgradnja crkve“, među donatorima koji su podržali izgradnju hrama našao se i Nešad Durmić iz Teočaka.

Iznos njegove donacije nije objavljen, jer je na fotografiji zahvalnice koja je podeljena na stranici s razlogom prikriven. Pažnju javnosti nije privukla visina priloga, već činjenica da je čovek druge veroispovesti odlučio da pomogne izgradnju pravoslavne crkve svojih komšija.

Na pomenutoj stranici objavljena je fotografija zahvalnice koju je Nešadu Durmiću dodelila Srpska pravoslavna crkva, Eparhija zvorničko-tuzlanska, odnosno nadležna Crkvena opština.

„Hvala Nešadu Durmiću iz Teočaka na donaciji“, navedeno je u opisu fotografije.

Ovakvi gestovi pokazuju da se poverenje među ljudima ne gradi velikim rečima, već postupcima koji govore o poštovanju i spremnosti da se pomogne drugome. Kada neko podrži trud svojih komšija, njegova pomoć dobija šire značenje od samog čina darivanja.

Crkva kao mesto okupljanja i znak dobrih odnosa

Za pravoslavne vernike iz Priboja izgradnja crkve brvnare posvećene Svetim carskim mučenicima Romanovim predstavlja stvaranje mesta molitve i sabiranja. Međutim, podrška koja je stigla iz susednog Teočaka pokazala je i drugu važnu dimenziju ovog događaja: da poštovanje prema veri drugog čoveka može da postoji i kada se pripada različitim zajednicama.

Upravo zbog toga priča o Nešadu Durmiću nije ostala samo lokalna vest. Ona je privukla pažnju kao primer odnosa među komšijama koji se zasnivaju na poverenju, dobroj volji i međusobnom uvažavanju.

Objava o donaciji izazvala je brojne pozitivne reakcije na društvenim mrežama. Mnogi korisnici izdvojili su ovaj postupak kao primer dobrosusedskih odnosa.

„Kapa do poda… bravo ljudino“, „Bravo! Durmići su uvek bili dobri domaćini“, „Eh da nas je više takvih, bilo bi nam svima dobro“ i „Divan gest“ samo su neki od komentara koji su se pojavili ispod objave.

Poruka koja ostaje iza jednog dobročinstva

Donacija Nešada Durmića za izgradnju pravoslavne crkve u Priboju nije priča samo o jednom prilogu. Ona govori o vrednosti odnosa među ljudima koji žive jedni pored drugih, poznaju se i poštuju, bez obzira na versku pripadnost.

U pravoslavlju, dobročinstvo i ljubav prema bližnjem ne mere se samo onim što čovek daje, već i namerom sa kojom to čini. Gest komšije iz Teočaka mnogi zato vide kao primer ljudskosti i međusobnog poštovanja koje može da povezuje ljude različitih vera.

Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu i emotivnu čestitku u kojoj ističe duhovno zajedništvo, istorijsku povezanost i poruku koja je odjeknula širom pravoslavnog sveta.

U tuzlanski hram Uspenja Presvete Bogorodice stižu četiri arhijereja SPC, mitropolit Fotije i Hilandarski pojci, uz bogosluženje i program posvećen 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.

Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.

U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.