ČUVAR OSMOVEKOVNOG ZAVETA: Miroslavljevo jevanđelje biće izloženo u Narodnom muzeju povodom Vidovdana

Malo je rukopisa koji i posle osam vekova izazivaju isto poštovanje kao u vreme kada su nastali. Miroslavljevo jevanđelje nije samo knjiga iz daleke prošlosti – ono je svedočanstvo vremena u kojem su se oblikovali srpska pismenost, bogoslužbeni život i umetnost. Zato će njegovo izlaganje povodom Vidovdana biti mnogo više od muzejskog događaja.

Povodom Vidovdana, posetioci Narodnog muzeja Srbije imaće priliku da 27. i 28. juna vide Miroslavljevo jevanđelje, jedan od najznačajnijih spomenika srpske pismenosti, kulture i duhovnosti. Ova izuzetno vredna rukopisna knjiga biće dostupna tokom redovnog radnog vremena muzeja, a ulaz za sve posetioce biće besplatan. Reč je o retkoj prilici, jer se Miroslavljevo jevanđelje, zbog svoje neprocenjive vrednosti i osetljivosti, iznosi pred javnost samo u izuzetnim okolnostima.

Iz Narodnog muzeja Srbije pozvali su građane da iskoriste ovu priliku i upoznaju rukopis koji već više od osam vekova čuva svedočanstvo o razvoju srpske kulture, pismenosti i duhovnog života.

Miroslavljevo jevanđelje nastalo je krajem 12. veka, po narudžbini humskog kneza Miroslava, starijeg brata velikog župana Stefana Nemanje. Smatra se najstarijom sačuvanom srpskom ćiriličnom rukopisnom knjigom i jednim od najuzvišenijih dostignuća srednjovekovne knjiške umetnosti. Pisano je na pergamentu, a prvobitno je imalo 181 list, bogato ukrašen inicijalima, ornamentima i minijaturama, od kojih su mnoge pozlaćene i svedoče o izuzetnom umeću tadašnjih pisara i slikara.

shutterstock.com

 

Njegova vrednost ne meri se samo starošću niti raskošnom izradom. U njemu su sačuvani tragovi jezika, bogoslužbene tradicije i umetničkog izraza jednog doba koje je postavilo temelje srpske države i Crkve. Svaka stranica svedoči o vremenu u kojem je prepisivanje Svetog pisma bilo čin vere, ali i vrhunski umetnički poduhvat.

Koliki značaj ovaj rukopis ima potvrđuje i činjenica da je 2005. godine uvršten u UNESCO-ov registar dokumentarne baštine „Pamćenje sveta“, čime je svrstan među najvrednije pisane spomenike čovečanstva. U Srbiji ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja i čuva se u posebno kontrolisanim uslovima kako bi ostao sačuvan za buduće naraštaje.

Zbog strogih konzervatorskih pravila, prilikom svakog javnog predstavljanja rukopis se otvara na drugoj stranici. Na taj način pergament se štiti od prekomernog izlaganja svetlosti, dok posetioci svaki put mogu da vide drugi deo bogatog slikarskog i kaligrafskog nasleđa koje Miroslavljevo jevanđelje svrstava među najlepše srednjovekovne rukopise u Evropi.

Vidovdan je datum koji u srpskom istorijskom i duhovnom pamćenju zauzima posebno mesto. Upravo zato susret sa Miroslavljevim jevanđeljem tih dana dobija dodatnu težinu. Pred rukopisom nastalim pre više od osam vekova jasno se vidi koliko dugo traje nit koja povezuje veru, jezik, knjigu i kulturni identitet srpskog naroda.