NESTALI SU CAREVI I NJIHOVI DVORCI, ALI OVO JE OSTALO: Vladika Nikolaj otkriva tajnu onoga što vekovi ne mogu da sruše

Kroz ruševine velikih carstava i tišinu zaboravljenih palata ostaje jedno pitanje koje nadilazi vekove: šta zaista traje pred Božjom pravdom? Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima podseća da ljudska moć, ma koliko izgledala nedodirljivo, nema snagu večnosti, dok skromni dom pravednika može postati mesto koje ne propada. Njegove reči vode od ostataka carevskih prestola do svetinja koje su nastale iz skromnosti, otkrivajući zakon po kojem se ne meri veličina građevine, već temelj na kojem je podignuta.

Beseda o dvorcu i kolibi

„Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednijeh cvetaće.“ (Priče Sol. 14, 11)

Dvor Irodov leži u ruševinama, a pećina Vitlejemskog Mladenca stoji. Krune ćesarske izgubljene su, a kosti mučenika sačuvane su. Palate neznabožačkih careva pretvorile su se u gomile kamenja i prašine, a pećine isposničke razrasle se u prekrasne hramove.

Zlatni idoli rasuti su u ništa, a verige apostola Petra čuvaju se kao svetinja. Silna država rimska sada je samo jedna priča o mrtvacu, dok je koliba hrišćanska, Crkva Sveta, danas najmoćnija država na svetu.

Gde su Jevreji, Bogoubice? Rasuti po svetu. Gde su silni Rimljani? U grobu. Gde je sila krvavog Nerona? Gde moć opakog Dioklecijana i podlog Maksimijana? Gde uspeh Julijana bogootpadnika? Gde su te kule visoke? Tamo gde i kula Vavilonska: pod prahom i pepelom, pod sramom i prokletstvom.

Pođite po svome gradu i raspitajte, koliko je domova bezbožničkih raskopato? Koliko li koliba pravedničkih uzraslo u domove prekrasne? Na pravdi je, braćo, zasnovano nebo i zemlja, na Božjoj nepokolebljivoj pravdi.

Zato sve tvorevine bezbožničke jesu kao naduti mehur, koji prsne i tabani ga mimoprolaznika zgaze. Dvorovi faraonski i vavilonski su kao zgaženi mehuri, a šator pravednog Avrama zeleni se i cveta u večnosti.

O braćo moja, kako je svesilna i dugotrajna pravda, i kako je nepravda hučna i prolazna kao oluja na letnjem danu!

O Gospode Pravedni, kako si veličanstven i dosledan u držanju pravde. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjavaju kako čovek, oslanjajući se isključivo na sopstvenu procenu, može lako da previdi ono najvažnije i skrene sa pravog puta.

U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se iza prividne slobode često krije put koji vodi ka duhovnom rasulu, gubitku smisla i udaljavanju od života.

U besedi zasnovanoj na knjizi Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se strah i želja ne završavaju u čovekovoj unutrašnjosti, već se vraćaju kao iskustvo koje oblikuje njegov život i sudbinu.

U besedi za sredu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Božjem staranju i objašnjava zašto iskušenja mogu biti put ka ispravljanju i duhovnom sazrevanju.