ŠEZDESET GODINA PROVEO U PUSTINJI, SVAKE SUBOTE MU ANĐEO DONOSIO PRIČEŠĆE! Sutra slavimo Prepodobnog Onufrija Velikog!

Srpska pravoslavna crkva 25. juna obeležava praznik Prepodobnog Onufrija Velikog, jednog od najpoštovanijih pustinjaka i podvižnika ranog hrišćanstva, čiji je život ostao primer potpune predanosti Bogu, molitvi i duhovnom podvigu.

Prepodobni Onufrije proveo je čak šezdeset godina u egipatskoj pustinji, daleko od ljudi i svetovnih iskušenja.

O njegovom životu saznalo se zahvaljujući monahu Pafnutiju, koji ga je pred kraj zemaljskog života pronašao u pustinjskoj samoći.

Pred njim se ukazao starac neobičnog izgleda. Kosa i brada dosezale su mu do zemlje, telo mu je bilo obraslo dugom dlakom, a sve vlasi bele kao sneg. Iako je živeo u krajnjoj oskudici, njegovo lice sijalo je posebnom duhovnom svetlošću.

Onufrije je Pafnutiju ispričao da ga je na mesto podviga doveo anđeo Božji. U prvim godinama hranio se oskudno, nalazeći tek ponešto zemlje i korenja u pustinji, dok je kasnije, po Božjoj volji, dobijao hleb koji mu je donosio anđeo.

Pored njegove kelije izrasla je palma koja je davala plodove urmi, a pojavio se i izvor žive vode.

Ipak, najveću utehu i snagu nalazio je u neprekidnoj molitvi i razmišljanju o Bogu.

– A najviše se hranim i pojim slatkim rečima Božjim – rekao je sveti pustinjak monahu Pafnutiju.

Na pitanje kako se pričešćuje, Onufrije je odgovorio da mu svake subote anđeo Gospodnji donosi Sveto pričešće i pričešćuje ga u pustinjskoj samoći.

Sutradan je svetitelj saopštio svom posetiocu da je došao čas njegovog odlaska iz ovog sveta. Kleknuo je, izgovorio molitvu i predao svoju dušu Gospodu, a Pafnutije je tada ugledao nebesku svetlost koja je obasjala telo upokojenog podvižnika i čuo pojanje anđelskih sila.

Pošto je sahranio časno telo svetitelja, Pafnutije se vratio u svoj manastir kako bi drugima posvedočio o čudesnom životu čoveka koji je sve zemaljsko ostavio radi Carstva nebeskog.

Prepodobni Onufrije Veliki upokojio se oko 400. godine.

Tokom celog stradanja, kako se u crkvenom predanju navodi, neprestano je uznosio molitvu: „Slava Tebi, Bože moj, slava ti!“

Sveti Kiril je predsedavao Trećim vaseljenskim saborom u Efesu 431. godine, na kojem je potvrđeno pravoslavno učenje i osuđeno Nestorijevo.

Ni tamnički zidovi nisu uspeli da ga odvoje od njegovog stada.

Obojica su mučenički stradali.