OVO VAS MOŽETE SPASTI PAKLA! Starac Zaharije otkrio moć vrline koju mnogi zanemaruju!

U pravoslavnoj veri milostinja zauzima posebno mesto među hrišćanskim vrlinama. Ona nije samo pomoć siromašnima i potrebitima već izraz ljubavi prema bližnjem, saosećanja i žive vere u Boga.

Sveti oci učili su da čovek ne može istinski voleti Gospoda ako ostaje ravnodušan prema nevolji drugoga jer se upravo kroz dela milosrđa pokazuje snaga hrišćanske ljubavi.

Milostinja ne podrazumeva samo davanje novca. To može biti svaka pomoć učinjena iz čistog srca – utešna reč, poseta bolesnom, pomoć usamljenom čoveku, podrška onome ko prolazi kroz teškoće ili oproštaj onome ko nas je uvredio.

Crkva uči da je svako dobro delo učinjeno bližnjem zapravo učinjeno samom Hristu, koji je rekao da ono što činimo najmanjima među ljudima, njemu činimo.

Posebno je važno da se milostinja ne daje radi ljudske pohvale i priznanja. Gospod u Jevanđelju upozorava da dobra dela treba činiti tiho i skromno, bez želje da ih drugi vide i hvale.

Vrednost milostinje ne meri se njenom veličinom, već ljubavlju i iskrenošću s kojom se daje. Čak i najmanji dar, ukoliko je prinet iz čistog srca, pred Bogom ima veliku vrednost.

U vremenu kada mnogi brinu prvenstveno o sebi i svojim potrebama, Crkva podseća da je čovek pozvan da vidi i potrebe bližnjih. Milostinja nije gubitak, već duhovno bogatstvo koje ostaje za večnost. Kroz nju se čovek uči saosećanju, smirenju i zahvalnosti, a njegovo srce postaje otvorenije za delovanje Božje blagodati.

O značaju ove vrline govorio je i starac Zaharije, shiarhimandrit Svete Trojice-Sergijeve lavre:

– Pazite da ne dajete milostinju napokaz, ne hvalite se kao farisej. I činite milostinju svakodnevno. Dan kada ne učinite neku vrstu milostinje izgubljen je za večnost, izgubljen je za vašu dušu. Milostinja nam pomaže da primimo blagodat Svetog Duha. Milostinja može čak i dušu grešnika izbaviti iz pakla. Anđeo ove vrline stoji tiho pred prestolom Gospodnjim i vapi za onoga koji je činio milostinju.

Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.

Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.

Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.

Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.