OVI LJUDI NIKAD NEĆE IMATI MIRA I SPOKOJA! Arhimandrit Amvrosije ih savetuje da odmah prestanu jednu stvar da rade!

U duhovnom životu čoveka često se postavlja pitanje zašto u savremenom vremenu sve više ljudi pada u stanja unutrašnje teskobe, nemira i očajanja, iako su spoljašnje okolnosti života često stabilne i uređene.

Oci Crkve vekovima upozoravaju da koren takvih stanja nije uvek u spoljašnjim dešavanjima, već u unutrašnjem odnosu čoveka prema sebi, bližnjima i Bogu.

U pravoslavnom predanju posebno se naglašava važnost smirenja, trezvenosti i pažnje prema sopstvenim mislima i delima.

Sveti oci uče da čovek najčešće gubi mir onda kada svoj pogled usmerava ka tuđim slabostima, a sopstvene propušta da vidi.

Takvo duhovno stanje postepeno vodi u osuđivanje, razdražljivost i duhovnu rasejanost, a posledica toga je udaljavanje od unutrašnjeg mira.

U mnogim besedama savremenih duhovnika ističe se da se čovek danas lako zanosi tuđim greškama, tuđim padovima i tuđim slabostima, dok sopstvenu borbu često ostavlja po strani. Upravo tu nastaje, kako se naglašava, unutrašnji rascep koji vremenom prerasta u duhovnu prazninu.

Crkveno iskustvo svedoči da se mir duše ne može izgraditi na osuđivanju drugih, već isključivo na pokajanju i smirenju.

Ovaj duhovni zakon posebno se prepoznaje u rečima arhimandrita Amvrosija Jurasova, koji ukazuje na duboki uzrok čovekovog očajanja i gubitka unutrašnjeg mira:

„Zbog čega očajavamo? Ne od svetosti, sigurno! Očajavamo zato što se glupački zanosimo, mnogo umišljamo i vidimo samo grehe svojih bližnjih, a svoje ne primećujemo. Prebiramo po gresima drugih, a kroz praznoslovlje i osuđivanje, Božja blagodat odlazi od čoveka… Takva duša nikada neće naći mir i odmor.“

Pravoslavna duhovnost ne negira svet, već poziva da se ne vezujemo za njega.

Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.

Duhovni život nije takmičenje u bezgrešnosti, nego istrajavanje u veri, molitvi i nadi.

Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.