ONE SU SVEDOCI SILE VASKRSENJA! SPC danas slavi Svete mironosice Martu i Mariju

Srpska pravoslavna crkva 17. juna obeležava praznik posvećen Svetim mironosicama Marti i Mariji, sestrama pravednog Lazara iz Vitanije, koje su ostale upamćene kao verne sledbenice Gospoda Isusa Hrista.

Marta i Marija živele su sa svojim bratom Lazarom u mestu Vitanija, nedaleko od Jerusalima. Njihov dom bio je mesto gde je Hristos često dolazio i gde je uvek bio dočekan sa ljubavlju i poštovanjem.

U Jevanđelju su ove dve sestre predstavljene kao primeri različitih, ali podjednako važnih puteva služenja Bogu – Marta kroz marljiv rad i brigu za bližnje, a Marija kroz molitvu, pažljivo slušanje Božje reči i duhovno uzrastanje.

Posebno mesto u hrišćanskom predanju zauzima događaj vaskrsenja njihovog brata Lazara. Kada je Lazar preminuo, Marta je sa dubokom verom posvedočila Hristu: „Znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u poslednji dan.“ Upravo tada Gospod je izgovorio reči koje predstavljaju temelj hrišćanske nade: „Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje u mene ako i umre, živeće.“

Posle vaskrsenja Lazarevog, a na šest dana pre Pashe, Gospod Hristos je bio u Vitaniji na večeri kod Simona prokaženog, i tu mu je Marta služila, a Marija pomazala skupocenim mirom noge i vlasima glave svoje otrla (Jn. 22, 1-8; Mat. 26, 6-13; Mr. 14, 3-9).

Marta i Marija su i ranije ugostile Gospoda u domu svome, gde im je Gospod održao divnu pouku o „jedinom što je na potrebu“ (Luk. 10, 38-42).

Nakon Hristovog stradanja, vaskrsenja i vaznesenja, Marta i Marija nastavile su da šire hrišćansku veru zajedno sa svojim bratom Lazarom. Crkveno predanje beleži da su zbog progona napustili Svetu zemlju i propovedali Jevanđelje u drugim krajevima, ostajući do kraja života odani Hristu.

Obe su u miru skončale, ali se ne zna gde.

Car Dioklecijan se tokom jednog putovanja baš zaustavio u Tarsu i tokom te posete njegov sin se smrtno zaljubio u Pelagiju i hteo je da je ženi.

Sveti Timotej, učenik apostola Pavla, krstio je nju i njene dvorkinje, i doneo joj poslanice apostola Pavla na čitanje.

Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.

I pored teških pretnji i mučenja, nije želeo da se odrekne Hrista, zbog čega je surovo prebijen i bačen u tamnicu.