ŠTA SME, A ŠTA NE SME DA SE RADI NA CRVENO SLOVO: Teolog rešio dilemu oko koje se narod često spori

U srpskom narodu dugo postoji običaj da se na crveno slovo ne rade kućni poslovi, ne pere veš, ne čisti kuća i ne obavljaju svakodnevne obaveze. Mnogi vernici i danas se pitaju da li je greh uključiti mašinu, oprati sudove ili obaviti neki neodložan posao tokom velikog praznika.

Međutim, sveštenstvo često ukazuju da suština praznika nije u spoljašnjem uzdržavanju od rada, već u molitvi, liturgiji i duhovnom miru.

Pravoslavna crkva uči da su praznični dani, pre svega, vreme posvećeno Bogu, odlasku u hram, sabranju porodice i dobrim delima.

Vernici se podsećaju da je mnogo važnije da čovek tog dana pročisti svoje srce od loših misli, oprosti bližnjima i pronađe vreme za molitvu, nego da strogo broji koje kućne poslove sme ili ne sme da obavi.

Upravo o tome govorio je i teolog Aleksandar Đurđević, koji je objasnio da mnoge dileme oko rada na crveno slovo često više pripadaju narodnim običajima nego veri.

Shutterstock WESTOCK PRODUCTIONS

 

– Da li sme da se radi na crveno slovo, da li sme da se uključuje veš-mašina, briše prašina, ispegla košulja (recimo, prim. aut.)… Odgovor na sva ova pitanja je pozitivan. Da, sme – kaže on i nastavlja:

– Mnogi ne rade na crveno slovo iz poštovanja prema svetitelju ili prazniku, a ja postavanjam pitanje: „Da li se poštovanje iskazuje odlaskom na liturgiju i molitivom ili time što danas nećemo uraditi neki neodložan posao?“

Đurđević naglašava da je u pitanju čisto sujeverje, „a rekao bih i lenjost“.

Printscreen/Instagram/verska.nastava

 

– Znači, ako već nećete da radite na crveno slovo, slobodno dođite na Svetu liturgiju, pomolite se Bogu, upalite sveću, pričestite se, pročitajte kod kuće neku duhovnu literaturu, spremite ručak i ostavite slobodno prljave sudove za sutra… Šalim se, naravno, operite ih – zaključio je teolog Aleksandar Đurđević.

Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.

Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga.

Iako medicina nudi odgovore i pokušava da objasni uzroke ovog problema, pravoslavno učenje podseća da nastanak života ne može biti sveden isključivo na biološki proces.

Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.