“SUDIJA STOJI PRED VRATIMA”: Opomena vladike Nikolaja ne ostavlja vremena za odlaganje

Rečenica iz Jevanđelja „Gle, sudija stoji pred vratima“ ne ostavlja prostor za ravnodušnost ni za odlaganje, jer u besedi vladike Nikolaja Velimirovića za nedelju prve sedmice po Duhovima ona zvuči kao neposredan poziv čoveku da prepozna ozbiljnost sopstvenog trenutka.

Između jednog dana i večnosti, kako se u besedi naglašava, smeštena je čitava drama ljudskog izbora, a upravo taj jedan dan pokajanja postaje prelomna tačka u kojoj se čovek susreće sa sobom bez ulepšavanja, ali i sa mogućnošću da se iz tog susreta izrodi novi početak.

Beseda o blizini Sudije

„Gle, sudija stoji pred vratima.“ (Jakov 5, 9)

Za jedan dan, brate, možeš zadobiti svu večnost. I za jedan dan, brate, možeš izgubiti svu večnost. Date su ti hiljade dana na zemlji da se opredeliš za svoje sopstveno večno spasenje ili za svoju sopstvenu večnu propast. No blažen po sto puta onaj dan u koji se pokaješ od svih svojih nečistih dela, nečistih reči i nečistih misli i obratiš Bogu s vapajem za milost! Taj dan vredeće ti više od hiljade drugih dana.

Kakav je taj blaženi dan? To je dan samoosude. Kad taj dan svane, čovek koji je dotle osuđivao ceo svet pogleda i najedanput vidi sebe kao najveću mrlju na ovom Božjem svetu. I zastidi se od Boga, i zastidi se od svakog čoveka, i zastidi se od svake tvari Božje u svetu. I stid ga počne peći kao oganj. I on onda priznaje i ispoveda: vaistinu, ja sam najveća mrlja na ovom Božjem svetu! Vaistinu, svi su ljudi bolji od mene! Vaistinu, sve su tvari čistije od mene! Crnji sam od ogorelog ugarka, a ja sam dosad mislio da sam beo! Ružniji sam od žabe, a ja sam dosad mislio da sam lep kao anđeo! Gospode, Gospode, Gospode, smiluj se meni grešniku i operi me od kala grehovnoga, da koliko-toliko počnem ličiti na Tvoje tvorenje!

Ne čekaj, brate, ne čekaj da taj blaženi dan pokajanja sam dođe! Ti sam uhvati čvrsto prvi dan koji ti dolazi u susret i reci: ti si taj moj blaženi dan kojim ću kupiti večni život! Ne čekaj, brate, ne čekaj, jer gle: sudija stoji pred vratima! Taj Sudija je Gospod Živi, koji te je i stvorio i sva tvoja bezakonja do sada video i izbrojao. Za dan-dva može te On povući na sud gde nećeš imati ni reči opravdanja. Grabi dan! Grabi dan za pokajanje! Grabi dan dok tebe nije smrt ugrabila! Gle, sudija stoji pred vratima!

O Gospode strašni i pravedni, produži grešniku dane dok se ne pokaje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.

U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.

U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.

U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.