MNOGI OVO RADE SVAKOG DANA, A NE ZNAJU DA TIME ŽALOSTE BOGA: Vladika Nikolaj upozorava na osobinu koju većina smatra bezazlenom

Nije teško prepoznati tragove tuge na ljudskom licu, ali mnogo je teže zapitati se može li čovek svojim postupcima rastužiti i ono što je u njemu najsvetije. U besedi za petak prve sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović otvara upravo to pitanje, podsećajući da dar Duha Svetoga nije nešto što se jednom primi i zaboravi, već živa prisutnost koja traži pažnju, ljubav i vernost. Njegove reči pozivaju na unutrašnje preispitivanje: da li naše misli, reči i dela postaju mesto radosti za Duha Božjega ili razlog da se udalji od srca koje mu je povereno kao dom.

Beseda o tome kako ne treba žalostiti Duha Božjega

„I ne ožalošćavajte Svetoga Duha Božijega, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja.“ (Ef. 4, 30)

„Pečat dara Duha Svjatago“ – rečeno je, braćo, nad svakim od nas koji smo se krstili vodom i Duhom. Duh Božji nama je dat, ne po zasluzi našoj – da niko to i ne pomisli – nego po milosti Boga Živoga.

I u običnim odnošajima među ljudima radostan je onaj ko dar daje, radostan i onaj ko dar prima. Darovanje je radovanje na obe strane. Što veći dar – veća i radost. Raduje se i Bog kada daje blagodat Duha Svog Svetog, kako da se ne raduju ljudi koji primaju. Siromah koji prima obično se više raduje od bogataša koji daje – kako da se ne raduju bedni ljudi koji primaju ogroman dar od bogataša Boga.

Čime ljudi žaloste Duha Božjega? Apostol, koji je zapovedio da ne žalostimo Duha Božjega, odmah dodaje i čime se taj Duh žalosti: svakom gorčinom, i gnevom, i ljutinom, i vikom, i hulom (psovkom), i svakom pakošću. To sve da se uzme od vas, govori apostol.

Jednom rečju: Duh Božji se žalosti svakim grehom našim. Neka se uzme od nas svaki greh, i Duh Božji će biti radostan, i mi ćemo se radovati od Njega.

Kad imamo u kući nekoga visokog gosta, mi se staramo da činimo sve ono što je tome gostu ugodno. A zar može biti veći gost od Duha Božjega Svetoga? Pa kad je On najviši i najželjeniji gost naš, treba da uložimo najveće staranje da Njemu ugodimo.

A mi znamo čime se ugađa Duhu Božjem – onim istim čime i Hristu Gospodu. A Gospod je rekao: ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje držite (Jov. 14, 15). Ko, dakle, drži zapovesti Hristove, taj ima ljubav i prema Sinu; držeći zapovesti Njegove, taj ugađa Ocu i Duhu Svetome.

Naročito preporučuje apostol blagost, milost i praštanje. Ako smo blagi, ako smo milostivi, ako praštamo jedan drugom, time ugađamo Duhu Božjem, koji gostuje u srcima našim. I raduje se tada Duh Božji u nama, i celo biće naše tada treperi od neke radosti neiskazane.

O braćo moja, starajmo se da ne ožalostimo Gosta Najvišega, koji nam dolazi s darovima prebogatim.

O Bože Duše Sveti, oprosti nehat naš prema Veličanstvu Tvome besmrtnome i ne ostavi nas, prazne i ništavne, bez Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.

U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.

U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.