PITANJE KOJE RETKO KO POSTAVLJA SEBI, A TREBALO BI: Vladika Nikolaj daje odgovor koji menja pogled na čoveka

U besedi za sredu prve sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović pitanje čovekovog identiteta ne rešava spoljašnjim dokazima niti pogledom na svet oko sebe, već unutrašnjim prepoznavanjem koje dolazi iz duhovnog iskustva. Tekst koji sledi otvara upravo tu temu: kako se, po hrišćanskom shvatanju, ne pripadnost svetu, nego prisustvo Duha Svetoga u čoveku, pretvara u jedino istinsko svedočanstvo o tome da je čovek – dete Božje.

Beseda o deci Božjoj

„Ovaj Duh svedoči duhu našemu da smo djeca Božja.“ (Rim. 8, 16)

Onaj ko ima u sebi Duha Božjega – samo onaj ima i svedočanstvo, da je dete Božje. Bez Duha Božjega nema ni toga svedočanstva. Niti pak vascela vasiona može dati toga svedočanstva. Sama vasiona, bez Duha Božjega, šta nam drugo svedoči nego da smo mi njeni robovi, njena žrtva, koju ona nemilosrdno guta. Neznabošci su, u stvari, tako i mislili. Bogoborci naših dana – ne misle li i oni tako? Misle. Jer zaista teško je i oteti se od te misli čoveku koji nije poznao Duha Hristova, Duha Božjega, Svedoka nebesnoga. Ne primiste duha ropstva, govori isti apostol. Kakav je to duh ropstva? Svaki drugi osim Duha Božjega, koga Hristos Gospod šalje onima koji njega ljube. Jedino je Duh Božji Svesveti duh slobode i posinaštva.

O sreće, o mira, o radosti, kad se Duh Božji svije u očišćeno srce čovečje kao lastavica u svoje gnezdo! Tada nada otvori stotine kapija na tamnici vasione, i zagrljaj naš, širi od vasione, pruža se ka Nekome većem i milostivijem od vasione. Kome? Ocu! I mi onda kličemo:

Avva, Oče!

Svedočanstvo o Bogu, koje dolazi kroz oči, može nas i dovesti u sumnju da smo i mi čeda Božja. Ali svedočanstvo, koje nam dolazi iz srca, od Duha Božjega, ne ostavlja ni najmanje sumnje. To Bog svedoči o Bogu. Kakve tu može biti sumnje? I miluje nas Bog Duh Sveti u samome srcu bića našeg. Kakve tu može biti sumnje? Ne; nego tada mi znamo i osećamo sasvim pouzdano, da je Bog-Otac, a mi – čeda Božja. Ničije sluge, ničiji robovi, no – čeda Božja.

O Gospode Bože Duše Sveti, useli se u nas i ostani s nama kao Svedok Trojice i Carstva, kao Svedok Raja besmrtnoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.

U besedi za petak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na opasnost oslanjanja na prolaznu sigurnost, ljudsku moć i sopstvenu snagu umesto na veru koja jedina ostaje čvrsta pred životnim burama.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.