Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu. Ovaj carski rimski par proslavlja se zbog svoje uloge u širenju hrišćanstva, a ovaj dan je ujedno i gradska slava Niša, rodnog grada cara Konstantina, a i krsna slava mnogih Srba.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su okrutni progoni hrišćana zaustavljeni.
Carica Jelena, njegova majka, zaslužna je za pronalazak Časnog krsta na Golgoti.
Konstantinovi roditelji su bili car Konstancije Flor i carica Jelena. Flor je imao još dece od druge žene, a Jeleni je Konstantin bio sin jedinac.
Tri velike borbe imaše Konstantin kad se zacari: jednu protiv Maksencija, tiranina u Rimu, drugu protiv Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca. Pred borbu sa Maksencijem, kada Konstantin beše u velikoj brizi i sumnji u uspeh svoj, javi mu se na danu presjajan krst na nebu, sav okićen zvezdama, i na krstu stajaše napisano: „Ovim pobeđuj“.
„Car udivljen naredi da se skuje veliki krst, sličan onome što mu se javi, i da se nosi pred vojskom. Silom krsta, on zadobi slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem. Maksencije se udavi u reci Tibru“, piše u žitijama.
Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, da prestanu gonjenja hrišćana.
Pobedivši Vizantince, sagradio je prestoni grad na Bosforu – Konstantinopolj.
„No pred tim Konstantin pade u tešku bolest prokaznu. Žrečevi i lekari savetovahu mu kao lek kupanje u krvi zaklane dece. No on to odbi. Tada mu se javiše apostoli Petar i Pavle i rekoše mu da potraži episkopa Silvestra koji će ga izlečiti od strašne bolesti“.
Episkop ga je, prema predanju, krstio i podučavao hrišćanstvu, posle čega je i ozdravio.
„Kada nasta razdor u crkvi zbog smutljivog jeretika Arija, car sazva I vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine, gde se jeres osudi, a pravoslavlje utvrdi“.
Sveta Jelena, njegova majka, „revnovaše mnogo za veru Hristovu“.
„Ona poseti Jerusalim i pronađe Časni krst Gospodnji, i sazida na Golgoti crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj zemlji“.
Upokojila se u osamdesetoj godini 327. godine. Car Konstantin nadživeo je svoju majku za deset godina i upokojio se u svojoj šezdeset petoj godini u gradu Nikomidiji.
Sahranjen je u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.
Tropar – Sveti car Konstantin i carica Jelena (glas 8):
Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev, i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, vo carjeh apostol tvoj Gospodi, carstvujuščij grad v rucje tvojej položi: jegože spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodice, jedine čelovjekoljubče.
Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
Kao mladić, tajno je napustio porodicu i otišao među monahe, a ono što se potom dogodilo njegovoj majci i bratu ostalo je upamćeno u pravoslavnom predanju vekovima.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Na dan kada je suočen sa pretnjom stradanja u vreloj vodi, Sveti Patrikije ostaje nepokolebljiv u veri, a zajedno sa svojim saborcima završava život kao mučenik, ne odričući se Hrista.
POGLEDAJTE JOŠ:
STIŽE NEVREME! RHMZ IZDAO HITNO UPOZORENJE: Grad, pljuskovi i olujni udari prete Srbiji tokom noći, na udaru i Beograd!
Napitak jači od kafe budi vas bez drhtanja ruku: Popijte ga na prazan stomak i zaboravite na pad energije oko podne
DIREKTNA PORUKA IZ BEOGRADA: Vučić NEĆE predstavnike vlasti Crne Gore na dočeku i ispraćaju u Tivtu!