Od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice u Srbiju 20. maja, dnevno desetine hiljada vernika iz Srbije i regiona strpljivo čekaju u dugim redovima kako bi se poklonili i celivali svetinju, tražeći utehu, blagoslov i duhovnu snagu.
Vođena velikom ljubavlju i pobožnošću naroda, Srpska pravoslavna crkva saopštila je da će, na molbu patrijarha srpskog Porfirija i blagoslovom igumana svetogorskog manastira Vatopeda, arhimandrita Jefrema, Pojas Presvete Bogorodice ostati u Beogradu do 6. juna.
Hram Svetog Save ostaje otvoren sve dok ima vernika koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji, u danima koji su postali snažno svedočanstvo žive vere i duhovnog jedinstva naroda.
To je ujedno bio i povod za razgovor sa protojerejem Đorđem Stojisavljevićem, šefom Kabineta patrijarha srpskog, koji je i organizaciono vodio sve u vezi sa dočekom i boravkom Časnog pojasa.
Koliki je duhovni značaj Pojasa Presvete Bogorodice za pravoslavne vernike?
Pre svega treba znati da Časni pojas Presvete Bogorodice za pravoslavne hrišćane, nije naprosto relikvija prošlosti, koju posmatramo sa pozicija opšte kulture, umetnosti ili istorije, nego svetinja. Sve relikvije koje se dovode u vezu sa svetima – Bogorodicom, apostolima i svetiteljima – predstavljaju žive izvore blagodati Božije, jer su pripadali ljudima čiji je život prožet svetošću Samog Vaskrslog i na nebesa Vaznetog Gospoda Hrista. Otud je vrlo čest slučaj da Crkva izražava poštovanje i poklonjenje delovima Časnog Krsta, svetim moštima, ali i onim predmetima koji su lično pripadali nekom od proslavljenih Božjih ugodnika. Isto važi i za Pojas Presvete Djeve.
Neko će se zapitati: Kako mi, pravoslavni hrišćani, ukazujemo poštovanje materiji? Zar nije Pojas, u ovom slučaju, nešto što je sastavni deo odevanja svakoga čoveka? Da li padamo u idolopoklonstvo time što mu se poklanjamo? Naprotiv! Poklonjenje koje pripada ovoj sveštenoj reklikviji Presvete Marije, Majke ovaploćenog Logosa Božjeg, nije obožavanje materije per se. Poklonjenjem Časnom pojasu, mi ukazujemo sveukupno molitveno poštovanje i zastupničko pripadanje onoj čiji je on bio, dakle, Bogomajci. Pristupamo njenom Pojasu, koji na tajanstveni način, kao osveštana relikvija, verujemo intenzivira Bogorodičino prisustvo među nama, moleći joj se kao ličnosti da ni na tren ne budemo lišeni njenog toplog i spasonosnog majčinskog zagrljaja. Time je duhovni značaj ove posete Pojasa Presvete Djeve Marije od nemerivog duhovnog značaja za naš svetosavski narod.
Govori se o isceliteljskim, blagoslovenim moćima. Šta kažu predanja?
Jedan je Svet, jedan Gospod Isus Hristos! Ovom pesmom na svakoj svetoj liturgiji kao centralnom bogosluženju Crkve ispovedamo da u našim životima sve Hristom biva osveštano. Djeva Marija, noseći u utrobi svojoj Sina Božjeg, bila je opasana devojačkim pojasom koji je, kako je bio rasprostranjeni običaj toga vremena, sama izatkala od kamilje dlake. Zbog toga je on postao čudotvorna relikvija, nepresušni izvor iscelenja i neiscrpna riznica blagodatnih darova svakome ko sa verom i ljubavlju pristupa Majci Božjoj. Mi pravoslavni hrišćani verujemo, da se celokupni naš život osvećuje Hristom, a time i materija čiji smo deo. Otud, i sve materijalno što koristi čoveku, naročito za duhovno izgrađivanje, prima i prenosi osvećenje. Prožimana Sinovljevom svetošću,
Majka Božija preko svog Pojasa čini mnoga i različita čudesa. Leči neizlečive bolesti, oslobađa neplodnosti, osnažuje, teši, raduje, blagosilja. Knjiga, odnedavno i na srpskom jeziku, Čuda Pojasa Presvete Bogorodice koju je, povodom ove posete Pojasa Bogomajke, namenski publikovala „Duhovna reč“ – Izdavačka ustanova Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke zajedno sa Verskim dobrotovrnim starateljstvom, beleži izvesna osvedočena čuda koja su se dogodila posredstvom časnog Pojasa. A kako smo juče čuli od igumana vatopedskog g. Jefrema, da je njegov slavni prethodnik na katedri vatopedskih igumana u XIX stoleću, otac Arkadije, noseći Časni pojas kroz narod, zapisao, da kad bi se htelo redom beležiti koliko se čudesa zbilo, bilo bi neophodno mnoge knjige napisati.
Time hoću da kažem da su čudesa Bogomajke ne samo neizbrojiva, nego zaista i moguća, te da su pokazatelj ljubavi Božje prema celokupnoj tvorevini na čelu sa čovekom, kao krunom Njegovog stvaralaštva. Ovo je najbolja potvrda da Bog u kojeg verujemo, Sveta Trojica, tvorac svega vidljivog i nevidljivog ne prepušta ovaj svet stihijama tvarne, tojest propadljive prirode, nego se stara o njemu i upravlja njime kroz svoje nestvorene božanske blagodatne energije, omogućujući svemu stvorenom da, kroz čoveka i njegovim ličnim učešćem postigne ono što je prvobitni Sazdateljev plan, da sve stvoreno večno postoji i ljubavlju opšti sa Tvorcem.
Zašto se ova svetinja veoma retko iznosi iz manastira Vatoped i kako je doneta odluka da pojas ove godine bude izložen upravo u Beogradu?
Iznošenje Časnog Pojasa, zaista, nije čest običaj. U načelu uzeto, Sveta Gora koja se naziva i monaškom republikom po mnogo čemu je specifičan svešteni prostor molitve i vrt živog prisustva Bogomajke. Samim tim, postoje i striktna pravila koja svetogorski monasi poštuju i kojima se, verujte na reč, sa radošću i striktno saobražavaju. S obzirom, da na Atonu postoji pravilo, avaton, nestupanja ženske populacije na tlo Svete Gore, savet staraca na čelu sa Igumanom Velikog i Sveštenog Manastira Vatopeda, kako mu je zvanični naziv, izlazi u susret duhovnim potrebama vernih koji zbog ovog pravila nemaju priliku da uđu u Svetu goru ili onih koji nisu bili u mogućnosti da je posete i da se poklone ovoj i drugim njenim svetinjama.
Koliko je poznato, u novije vreme Pojas je pohodio Rusiju, Kazahstan, Kipar, a naravno i mnoge mitropolije Jelade. Blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, i njegovim očinskim osluškivanjem duhovnog pulsa blagovernog srpskog svetosavskog naroda, nesumnjivo i ličnog odnosa prema Presvetoj Bogorodici stečenog i ukorenjenog upravo na Svetoj Gori, doneta je odluka da se u zvaničnu posetu prestonom Beogradu, o danu njegove gradske slave – Spasovdana – pozovu vatopedski monasi i donesu blagoslov našem narodu i svim ljudima dobre volje sa kojima delimo životni prostor, ne samo u našoj prestonici i državi, nego i širem regionu.
Pojas je prethodno bio u Rusiji, gde su ga dočekali Vladimir Putin i ruski Patrijarh, na Kipru i u Grčkoj. Koja poruka je time poslata?
Činjenica da postoji interesovanje i inicijativa da Časni Pojas Presvete Bogorodice poseti pravoslavne zemlje i narode, najbolja je potvrda ljudske potrebe za Bogom, za svetošću, za besmrtnošću. Ovaj niz umnogostručuju obične lične i svakodnevne potrebe svakog od nas koji smo podložni bolestima svih vidova, nemoćima, tugama, uticaju zla, i najporaznijem iskustvu smrti, koja nas kao bogolika i, u božanski večni život, prizvana bića, dezavuiše iznutra.
Utoliko je čežnja za prisustvom Hrista i Njegove Prečiste Majke u našim neizvesnim životima ne samo uteha, nego i nada i izbavljenje i spasenje. Isto iskustvo sa onim narodima i državama koje je pohodio Bogorodičin Pojas i mi živimo ovih dana, sa uverenjem da ćemo njegovim blagoslovom živeti i u vremenu koje je pred nama i u večnosti.
Kakve su bezbednosne i organizacione pripreme bile potrebne za dolazak jedne ovakve relikvije u Srbiju?
Pored toga što Časni pojas Presvete Bogorodice ima nemerivu duhovnu vrednst za celokupnu hrišćansku vaseljenu, on takođe predstavlja izuzetno kulturno i materijalno bogatstvo, naročito ako uzimamo u obzir njegovo poreklo i drevnost relikvije, kao i kivota u kojem je pohranjen. Srpska Crkva, uz svesrdnu podršku g. Popovića, ministra zaduženog za oblast društvenog položaja Crkve u zemlji i inostranstvu, organizovala je donošenje, svečani doček, boravak i predstojeći ispraćaj svetinje na najvišem mogućem nivou. Kao što je to bio slučaj i sa posetama drugim zemljama svetinju Časnog pojasa dočekali su lično Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije i Njegovo Prevashodstvo Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Čast i blagoslov koji su nam ukazani, dopremanjem svetinje, svakako su ovim, u dobroj meri, opravdani.
Celokupna organizacija poverena je Kabinetu Patrijarha srpskog, koji je u koordinaciji i uz punu podršku, najpre sveštenstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, rukovodstva i logistike aerodroma „Nikola Tesla“, pripadnike garde, vojne akademije i gimnazije, vojnog sveštenstva i drugih formacija Vojske Srbije; službi bezbednosti, policije, žandarmerije i gradskih službi; više folklornih društava, crkvenih i drugih medija, uspeo da dosegne željeni nivo svečanosti kakav i dolikuje događaju kojeg smo svedoci ovih dana.
Za nas, ovo je neupitno velik duhovni, ali i istorijski događaj, koji će, neminovno ostaviti dubok duhovni trag na sve verne. Ovo uverenje najživopisnije ilustruju reči visokoprepodobnog oca, igumana vatopedskog Jefrema, koji je na prvom obraćanju, prilikom dočeka Časnog Pojasa u Vaznesenskoj crkvi, otprilike, rekao: Blagoslov Bogorodičin i njeno prisustvo među nama, menja nas, menja naše živote, preobražava stvarnost u kojoj živimo. Videćete da će Srbija, odnosno njen narod, biti jedno do ove posete, a drugo, Bogorodičinom majčinskom ljubavlju, oplemenjeno posle nje.
Pojas, kao i mnoge druge svetinje, imao je burnu putanju kroz istoriju, a tokom svoje putanje je boravio i u Srbiji tokom vladavine kneza Lazara.
Pojas Presvete Bogorodice, koji se danas čuva u Manastiru Vatoped na Svetoj gori, tokom burne istorije u ratnim vremenima, piratskim pljačkanjima, velikim klimatskim nepogodama, bio seljen i premeštan kako bi se sačuvao. Prema usmenom predanju i istorijskim svedočanstvima, tokom svoje do kraja neistražene putanje, Čudesni Pojas najpre je čuvan u Jerusalimu, zatim prenet u Carigrad, u crkvu Bogorodice Halkopratijske, a u vreme kneza Lazara, boravio je i u Srbiji. Prema povelji kralja Stefana Prvovenčanog, ktitora Doma Spasova u Žiči, podignutoj da bude sedište Arhiepiskopije srpske, navodi se i svešteni inventar manastira u kojem prvo mesto zauzima Časni pojas Presvete Bogorodice. Ovim nesumnjivo zaključujemo da je ova svetinja dar i blagoslov Svetog Save. Tako Pojas ostaje u Srbiji do burnog vremena Kneza Lazara, koji, proročki sluteći, a svakako po promislu Božjem, Pojas poklanja svetogorskom manastiru Vatopedu.
Naravno da ovo nije bila nasumična odluka, već duboka potreba odgovornog vladara da potvrdi svoju ličnu vezu, ali i osveštanu povezanost srpskog naroda sa ovim životvornim izvorištem, koje je srpskom narodu i celom svetu podarilo sverodnu duhovnu ličnost Svetitelja Save. Ovaj Lazarev gest, bio je kako potreba za dodatnim povezivanjem sa Vatopedom kao blagodatnim gejzirom, tako i da se svetinja sačuva, ali, povrh svega, potvrda da je srpski narod njegova vremena neodstupno na jevanđelskom putu koji mu je trasirao Sveti Sava. Nepobitni dokaz opravdanosti ove pretpostavke jeste Lazarev Kosovski zavet i svenarodno opredeljenje za Carstvo Nebesko. Takođe, vaspitanje, život i delo njegovog sina, besmrtnog srpskog Despota Stefana Visokog Lazarevića, osnivača Beograda koji, ni manje ni više, nego Presvetoj Bogorodici posvećuje ovaj grad. Posvećenost Hristu i Majci Njegovoj igumaniji Svete Gore učinila je da vatopedski monasi i danas drže amanet kneza Lazara i čuvaju Pojas Presvete Bogorodice radi blagoslova celom svetu i svakom čoveku.
Pojas ujedno povezuje Vatoped sa srpskim narodom jer je to manastir u kom je boravio Sveti Sava. Šta nam istorija još otkriva o Pojasu i duhovnim vezama srpskog naroda i Svete gore?
Boravak Svetog Save u manastiru Vatopedu nesumnjivo jeste ključni period Savinog života i podvižničkog uspona. Autentično asketsko iskustvo utemeljeno na jevanđelju Hristovom presudno je uticalo na formiranje Savine ličnosti. Tako stasavajući na Svetoj gori, upravo u obitelji manastira Vatopeda, Sveti Sava se duboko ukorenjuje u svetogorsko monaško predanje koje kasnije prenosi i razvija u otadžbini Srbiji. Važno je znati da još od doba Svetog Save do danas postoji neprekinuta i prisna veza manastira Vatopeda i Hilandara, Vatopeda i srpskog naroda. Tokom čitave naše, uglavnom mukotrpne istorije, narodne i crkvene, održala se svest da, manastiru Vatoped, pripada posebna pažnja, posvećenost i odanost, koja do danas ni za trenutak nije dovedena u pitanje. To kontinuirano potvrđuju mnoge vladarske povelje, državničke gramate i crkvena akta najviše jerarhije.
Arhimandrit Jefrem, iguman manastira Vatoped, rekao je da dolazi u zemlju „koja je obespravljena i koja i pored nepravde opstaje i živi“ i poručio je da veruje „da primanjem ovog Pojasa srpski narod prima i veliku utehu“. Pruža li Pojas i zaštitu državama u kojima se nađe?
Iguman Jefrem zapravo svedoči sledeće, smisao svetinje je pre svega duhovni i lični. Bogomajka, dakle, svojim zastupništvom pomaže ljudima da se duhovno izgrađuju i zriju, i sledujući dvema zapovestima o ljubavi prema Bogu i bližnjima, „obuku u prve odežde“ svog dostojanstva i naznačenja, kako to opisuje i crkvena himnografija. U tom smislu, blagodat se prvo odnosi na lični preobražaj čoveka. Iz tog ličnog duhovnog života, u hrišćanskom shvatanju proizilazi i širi društveni kontekst. Posledica takve duhovne i moralne zrelosti naroda ne može dati loše plodove. Zato se i dolazak svetinje, kao što je Pojas, pre svega doživljava kao poziv na unutarnje pokajanje i duhovno ukrepljenje ljudi, koji, svako na svom polju donose plodove duhovne borbe, a ljubljena su deca nove Eve, Majke svih živih u Vaskrslom Hristu, Presvete Bogorodice.
Da li vas je nešto posebno dirnulo ili iznenadilo tokom organizacije i susreta sa ljudima koji su dolazili? Koliko ovakvi događaji mogu da utiču na duhovni život ljudi i njihov odnos prema crkvi?
Kao bespomoćno ljudsko, tvarno, biće prepušteno surovim stihijama sveta koji u zlu leži, svim silama koje posedujem osećam privilegiju Bogomajčinog prisustva među nama i u tom iskustvu, koje se mnogostruko potvrđuje rekom ljudi koji joj hrle u zagrljaj, vidim blagoslov i dar života koji, po svaku cenu treba provesti u apsolutnoj posvećenosti ljubavi ka Bogu i bližnjem.
Upravo kako je Ona, koja je časnija od heruvima i neuporedivo slavnija od serafima, čistija od detinje suze i belja od netaknutog planinskog snega, najvažnije biće posle Svete Trojice, živela i živi u vekove vekova. Samo to može biti naš program života i smisao egzistencije koja ima zadatak i potrebu da ovde i sada, u vremenu i prostoru, ugroženom nebrojenim sofisticiranim i primitivnim sredstvima uništenja, stekne neprolaznost. To nam svagda donosi ljubav i prisustvo Presvete Bogorodice, to će, ne sumnjam, biti rezultat i ove Njene čudesne posete.
Šta ovako veliki odziv govori o potrebi savremenog čoveka za verom i duhovnošću?
Veliki odziv ljudi koji molitveno pristupaju časnom Pojasu pre svega govori da u čoveku, bez obzira na vreme u kojem živi, postoji duboka potreba za vezom sa Bogom, smislom, utehom i unutrašnjim mirom. Ta „duhovna žeđ“ jeste traganje za onim što prevazilazi svakodnevno i prolazno za odgovorom na pitanja ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo. U tom smislu, savremeni čovek se po suštini ne razlikuje od čoveka bilo koje druge epohe.
Ovim nesumnjivo zaključujemo da je ova svetinja dar i blagoslov Svetog Save. Tako Pojas ostaje u Srbiji do burnog vremena Kneza Lazara, koji, proročki sluteći, a svakako po promislu Božjem, Pojas poklanja svetogorskom manastiru Vatopedu
Iako se menjaju okolnosti života, tehnologija i način komunikacije, unutarnja ljudska potreba za duhovnim ostaje ista. Ona se u hrišćanskom razumevanju opisuje kao potreba za Bogom, kao za izvorom života i smisla. Zato se i kaže da čovek nije samo biološko ili društveno biće, već i duhovno — biće koje se ispunjava tek onda kada pronađe i ulaže sve raspoložive snage i darove u svoj odnos sa Bogom i sa bližnjima.
Koju biste duhovnu poruku izdvojili kao najvažniju nakon dolaska pojasa Presvete Bogorodice u Beograd?
Pretačući ove završne reči u molitvu želim da kažem da Bogorodica svakome od nas dolazi u susret: donosi mir, donosi radost, donosi blagoslov. Kako da ne budemo radosni?! Kako joj ne bismo s ljubavlju hitali u zagrljaj, takvoj Majci našoj?! Zato treba da iskoristimo priliku, ne samo ovih dana, nego, čuvajući kao sveti zalog, da svaki naredni dan našeg života ne dopustimo da prođe bez molitve Presvetoj Bogorodici. Od Nje nemamo bližeg roda, nemamo bliskije ličnosti u našim životima, jer nam je Ona svojom ljubavlju donela Hrista da nas spase jednom za svagda; da nam daruje život večni; da nas pokloni jedne drugima; da se neotuđivo i nerazorivo, nepristrasno i nekoristoljubivo volimo. Eto, to su blagoslovi koje ona donosi. Njoj blagodarnost i slava neka je u vekove. Presveta Bogorodice, spasi nas!
BONUS VIDEO
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Hram Svetog Save na Vračaru u subotu postaje mesto molitvenog okupljanja vernika, dok se Časni Pojas uz svečanu liturgiju koju služi srpski patrijarh Porfirije ispraća u Vatoped na Svetu goru.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
POGLEDAJTE JOŠ:
ŠOK-BOMBA O SVADBI MINE I KASPERA NAKON ŠTO JE ONA ZAVRŠILA U „LAZI“: Ključna promena u zadnji čas, pukla bruka!
KO JE MAJKL JANG KOG JE TRAMP NOMINOVAO ZA AMBASADORA SAD U SRBIJI? Iskusni diplomata, radio u administraciji Buša i na globalnim sporazumima
Tramp nominovao Majkla Janga za ambasadora SAD u Srbiji