STANOVNICI EVROPSKE DRŽAVE PALI U DEPRESIJU: Ne mogu sebi više ni osnovno da priušte, a evo ŠTA IH NAJVIŠE UBIJA

Pesimizam građana Belgije prema stanju ekonomije te zemlje značajno je porastao tokom protekle godine, pokazalo je istraživanje „Raspoloženje nacije“, prema kojem oko četvrtine Belgijanaca navodi da nema novca za kupovinu automobila ili godišnji odmor, dok svaki deseti tvrdi da ne može da priušti adekvatno grejanje doma.

Prema rezultatima istraživanja, većina ispitanika u svim regionima smatra da se stanje belgijske ekonomije pogoršalo tokom prethodne godine, navodi Flamanska radio-televizija (VRT).

Na pitanje koji je trenutno najveći problem u zemlji, svaki peti Belgijanac naveo je ekonomiju, pri čemu su najčešće pominjani pad kupovne moći i rast troškova života.

Istovremeno, 15 odsto ispitanika izrazilo je zabrinutost zbog budžeta i državnih finansija.

Dok je ekonomija glavni problem za 26 odsto građana Brisela i 29 odsto stanovnika Valonije, u Flandriji se to pitanje nalazi tek na četvrtom mestu sa 13 odsto odgovora.

Istraživanje je pokazalo i da 17 odsto stanovnika Flandrije navodi da ne može da sastavi kraj s krajem sa svojim primanjima, dok je u Briselu i Valoniji taj procenat gotovo dvostruko viši i iznosi 31 odsto.

Posebno je zabeležen snažan rast broja stanovnika Brisela koji tvrde da ne mogu da pokriju osnovne troškove života, dok se taj procenat u Flandriji i Valoniji smanjuje.

Prvi put istraživači su analizirali i koje troškove domaćinstva više ne mogu da priušte.

Čak 26 odsto ispitanika navelo je da ne može da priušti automobil, 23 odsto neočekivane troškove, a 22 odsto godišnji odmor.

Oko deset odsto građana tvrdi da nema dovoljno novca za adekvatno grejanje doma ili plaćanje računa.

U Flandriji to smatra 64 odsto građana, u Briselu 69 odsto, dok je u Valoniji taj procenat dostigao 75 odsto stanovništva.

Najveći rast pesimizma zabeležen je u Briselu i Valoniji, ali je i u Flandriji drugu godinu zaredom registrovan značajan porast.

– U svim regionima pesimizam je povećan. Bio je prisutan i 2025. godine, ali je 2026. još izraženiji. Postoji snažan osećaj krize – navodi se u izveštaju.

Profesor Univerziteta u Antverpenu Stefan Valgrave, jedan od rukovodilaca istraživanja, ocenio je da postoje dva glavna razloga za rast osećanja nesigurnosti.

– Prvo osećanje je da nemamo kontrolu nad cenama, posebno cenama energenata, zbog međunarodnih turbulencija. Drugi je utisak da država više ne može da zaštiti građane od tih šokova, jer vlada insistira na štednji i više nije moguće masovno trošenje novca kao tokom pandemije koronavirusa – rekao je Valgrave.

Istraživači navode i da je anketa sprovedena neposredno nakon što su Sjedinjene Američke Države pokrenule ofanzivu protiv Irana, što je dodatno uticalo na zabrinutost građana.

BONUS VIDEO: